Izvor: Southeast European Times, 03.Dec.2012, 22:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Regionu potrebna zajednička odbrambena strategija, kažu eksperti

Zajednička bezbednosna i odbrambena strategija mogla bi da reši uticaj recesije na taj sektor u zemljama jugoistočne Evrope.

03/12/2012

Ivana Jovanović za Southeast European Times iz Beograda -- 3.12.2012.

Regionalni eksperti za odbranu i bezbednost fokusiraju se na prevazilaženje ekonomske krize koja je osujetila proces tranzicije i napore u pravcu evropske i evroatlantske integracije, rekli su eksperti za taj sektor na nedavno održanoj konferenciji >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << u Crnoj Gori.

Da bi premostile to pogoršanje stanja, zemlje u regionu treba da naprave zajedničku strategiju za koordinisanje zajedničke politike, rekao je direktor Regionalnog centra za bezbednosnu saradnju Branimir Mandić zaSETimes.

„Praktično nijedna evropska i svakako nijedna zemlja [jugoistočne Evrope] nije u stanju autonomno da održi celokupan spektar odbrambenih kapaciteta. Zato upravljanje odbrambenim resursima zahteva bolju koordinaciju nastojanja između ovih zemalja kako bi se zadaci ispunjavali sa manjim resursima, a za to je neophodno pronalaženje novih mogućnosti na polju odbrambene saradnje“, rekao je Mandić.

S obzirom da se bezbednosni sektor u regionu finansirao iz državnih budžeta, a većina zemalja se suočava sa fiskalnim deficitom, uticaj recesije je izraženiji.

Mihajlo Đokić, saradnik instituta ekonomskih nauka, kaže da su izgledi za nova sredstva za bezbednosni sektor skoro nikakvi, jer se budžet u odbrambene svrhe i njegov udeo u BDP-u smanjuju.

„Odbrambeno-vojni kapaciteti direktno utiču na razvoj odbrambenog sistema i njegovu organizaciju, kao i na strukturu odbrambenih snaga. …Ministarstva odbrane i oružanih snaga moraju da odustanu od nekih kapaciteta koje više ne mogu da se priušte ili održe“, rekao je Mandić zaSETimes.

Neophodno je razviti zajedničku strategiju koja bi trebalo da se fokusira na to kako raspoloživim sredstvima ostvariti trenutne ciljeve bez aktiviranja bezbednosnih rizika, rekao je on.

„Potencijalna ušteda koja bi mogla da se ostvari boljom saradnjom između zemalja u regionu u bezbednosnom sektoru treba da se analizira, kao i pronalaženje načina da se transparenstnost fondova potrošnje dovede na viši nivo“, rekao je Đukić za SETimes.

Ali, profesor Aleksandar Fatić, viši saradnik Instituta za međunarodnu politiku i ekonomiju u Beogradu i nacionalni ekspert na polju antikorupcijske politike za UN, rekao je da je glavni uticaj svetske recesije na bezbednosni sektor na Balkanu promena dimenzije. Nisu važni broj vojnika i vojna oprema, nego pozicija zemalja u energetskoj strategiji.

„Danas je ključni regionalni bezbednosni projekat izgradnja gasovoda Južni tok, koji ide u korist Srbiji, Mađarskoj i nekim zemljama NATO-a. Gasovod ima potencijal da se odrazi na relativnu stratešku moć balkanskih zemalja u korelaciji sa EU kao krajnjim potrošačem gasa koji se prenosi preko regiona, ali i na ekonomsku situaciju u regionu“, rekao je Fatić za SETimes.

Cilj gasovoda dužine 3600 kilometara jeste da se gas iz Sibira kroz Bugarsku, Srbiju, Mađarsku i Sloveniju prebaci do Italije.

Fatić kaže da će predlog da ruski vojnici obezbeđuju srpski deo Južnog toka, zbog ograničenog broja srpskih vojnika i baze za hitne intervencije na putanji gasovoda, dovesti do velikih promena u konceptu regionalne bezbednosti.

Nastavak na Southeast European Times...