Izvor: Southeast European Times, 15.Maj.2012, 22:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Region se suočava sa problemom fiksnog oporezivanja

Regionalne vlade nadale su se da će povećati strane investicije i domaću potrošnju, ali fiksni porez nije imao željene efekte.

15/05/2012

Jonilda Koci za Southeast European Times iz Tirane -- 15.5.2012.

Fiksna poreska stopa, koja je sprovedena u poslednjih deset godina u većini regionalnih zemalja, nije značajno unapredila ekonomski rast, direktne strane investicije (DSI), zapošljavanje ili poreske prihode, a neki eksperti tvrde da bi regionu bilo bolje >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << kada bi je ukinuo.

Bosna i Hercegovina uvela je najkonkurentniju stopu od 10% 2004. godine; a sledile su je Albanija 2007. i Bugarska 2008. godine. Rumunija je uvela najvišu fiksnu poresku stopu od 16% 2005, a Crna Gora fiksni porez od 15% 2007. godine. Srbija ima fiksnu poresku stopu od 14% od 2003. godine.

„U to vreme [2007], Bugarska, Makedonija, Srbija i Crna Gora takmičile su se sa EU i OECD-om sa izuzetno niskim korporativnim porezom na dobit. Albanija nije mogla sebi da dozvoli taj luksuz da ostane izvan te 'poreske bitke' za dobijanje direktnih stranih investicija“, izjavio je za SETimes član Demokratske partije Florijan Mima, koji je radio na implementaciji sistema fiksnog poreza u Albaniji.

Albanska vlada i vlade u regionu rekle su da se nadaju da će povećati direktne strane investicije, kao i potrošnju od strane građana sa visokim i srednjim primanjima.

„Ukupna poreska reforma u suštini je pomogla u pogledu pojednostavljivanja poreskog sistema, povećanja investicija, zatim izvoza, zapošljavanja i primanja građana. Takođe se suprotstavila korupciji i neformalnom sektoru“, rekao je Mima.

Međutim, albanska opoziciona Socijalistička partija predvodi nastojanja za povratak progresivnog sistema oporezivanja, ako pobedi na opštim izborima sledeće godine.

„Sistem fiksnog oporezivanja trebalo bi ukinuti, jer nije pošten niti fer“, kaže Ilir Bećja iz Socijalističke partije za SETimes.

Neki poreski eksperti, kao što je Džavit Kuri, bivši zamenik šefa Opšte poreske direkcije u Albaniji, slaže se sa tim, tvrdeći da je fiksni porez povećao fiskalno opterećenje mnogih Albanaca.

Značajno je da se teret preneo sa kompanija na pojedince, što je uticalo na potrošnju.

„Privatna lica plaćaju deset od 20 puta veći porez u odnosu na progresivno oporezivanje. Porez za zaposlene u privatnom i javnom sektoru povećao se 95%. Za samo godinu dana vlada je prikupila 120 miliona dolara [93,5 miliona evra] više od osoba sa niskim i srednjim primanjima“, rekao je Kuri za SETimes.

Mišljenja su takođe podeljena oko toga da li su kompanije profitirale od poreske reforme. Mima tvrdi da se dodatni novac u rukama kompanija pretvara u veće investicije, izvoz, zapošljavanje i veće prihode građana.

„Kompanije, zbog svoje intuicije, mogu da investiraju više i bolje nego vlada sa novcem koji uštede plaćanjem manjeg poreza“, rekao je on.

Sa druge strane, Bećja tvrdi da su velike korporacije – koje čine 10% do 15% kompanija u Albaniji -- profitirale. „One čine 25% proizvodnje, a dobijaju 50% profita i one su te koje imaju koristi u ovoj priči“, kaže Bećja.

Od sprovođenja fiksnog poreza 2007. godine, 22.000 radnika na radnim mestima koja zahtevaju manuelni rad ostalo je bez posla, kaže Arbjan Mazniku, koji je zadužen za platformu Socijalističke partije o radnoj politici. Manuelni poslovi oslanjaju se više na ljude nego proizvodni poslovi, koji više zavise od mašina.

„Fiksni porez je ... povećao cenu rada i ugušio sektor koji zapošljava jednog od tri građanina u Albaniji“, rekao je Mazniku za SETimes.

Ali, poslanik Demokratske stranke Selami Džepa kaže da se fiksni porez obično preporučuje za zemlje sa slabom poreskom administracijom, kao što je Albanija.

„Manje poresko opterećenje poslužilo je kao nadoknada za loše upravljanje i visoke troškove transakcija, što znači da se nedovoljna efikasnost izbalansirala manjim porezima“, rekao je Džepa za SETimes.

Zbog fiksnog poreza, ukupni porez u Albaniji je ispod svetskog proseka, ali pridržavanje tog poreza oduzima vreme, jer ljudi moraju da šalju više poreskih uplata.

Međutim, najnezgodniji efekat je povećano poresko opterećenje osoba sa malim i srednjim primanjima širom regiona, kaže Milojko Arsić, ekonomski ekspert srpskog Fonda za ekonomski razvoj.

Arsić tvrdi da je rešenje smanjiti porez tim ljudima, a povećati porez na dodatu vrednost (PDV). „Sa većim prihodima od PDV-a, vlada bi mogla preciznije da određuje mere za ranjive segmente populacije“, rekao je Arsić za SETimes.

Pored toga, povećanje PDV-a samo bi neznatno uticalo na potrošnju kod osoba sa malim prihodima. Stopa u Srbiji je 18% za većinu robe, a 8% za „osnovne artikle“, kao što su hleb, mleko i lekovi.

Do sada fiksni porez nije imao željene efekte. Zapravo, prema izveštajima Svetske banke i EBRD za 2011, DSI su opale širom regiona.

U Albaniji, BiH, Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji, DSI su se usporile od druge polovine 2008, a sada iznose 60% manje u odnosu na nivo pre krize, 2007. godine.

U Bugarskoj su DSI pale sa 9,5 milijardi evra 2008. godine na 1,9 milijardi evra 2010, navodi se u izveštaju EBRD iz 2011. godine. Slično tome, Rumunija je iskusila smanjenje DSI u bar poslednje četiri godine.

Nastavak na Southeast European Times...