Izvor: Politika, 28.Jan.2014, 23:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Reformisti u Srbiji

Slobodan Radulović podneo je ostavku na mesto ministra privrede dan pre nego što je Srbija zvanično obaveštena da se ide na vanredne izbore jer je shvatio da kabinet Aleksandra Vučića koči reforme. U dugom i dramatičnom tekstu ostavke govori se da je paket mera ekonomske stabilizacije potpuno promašen, ali je ministar privrede svoj protest što uopšte nije učestvovao u donošenju tih mera izrazio veoma diskretno: nije prisustvovao sednici vlade. O promašenosti ekonomskih mera javnost >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je obavestio tek kada je odlučio da izađe iz vlade.

U intervjuima ili autorskim tekstovima, koji su objavljivani i na naslovnoj strani „Politike”, nije pominjao da je ugovor sa „Etihadom” štetan, da je na sednicama vlade prisutan strah, kao i da je Dinkić ostao aktivan deo kabineta prvog potpredsednika vlade. A onda je odlučio da podnese ostavku ili saznao da se vlada svejedno raspušta. Medijski linč kojem je on bio izložen deo je medijskog mraka koji seje strah. Da je bilo više „mentalnog razgibavanja“, bilo bi i reformi u Srbiji. A reforme ne koči Vučić, nego njegov kabinet, jer još postoji nada da bi prvi potpredsednik mogao da spozna greške ili zablude, da se odrekne mangupa u svojim redovima i vrati se na reformski put na kojem je bio i kada je pozvao Radulovića da bude ministar privrede.

Na drugoj strani političke pozornice, najveća stranka je odlučila da ide na izbore kako bi ubrzala reforme, a potpredsednica SNS Zorana Mihajlović izjavila da je upravo Radulović kočničar u domaćem, reformskom vozu.  Negde na kraju te medijske borbe za reforme ili licitacije ko je glavni kočničar a ko mašinovođa, građani će već reći svoje mišljenje i sva je prilika da će u izbornoj noći Srbija dobiti obećanje da će od sledećeg jutra krenuti nezaustavljiva reformska mašina koja će temeljno preobraziti i društvo i politički sistem i svest običnih građana. Sve osim flore i faune.

Ali u čitavoj priči o reformama, kao da se zaboravlja jedna sasvim  jednostavna i lako proverljiva činjenica – Srbija je u reforme krenula pre nešto više od 13 godina. Nema te zemlje na svetu u kojoj su reforme trajala duže, a u Srbiji se vode teške rasprave o tome ko će na početku 2014. godine ukočiti, a ko ubrzati reforme. Srbija se za tih 13 godina promenila, ali većina građana kao da veruju da je reč reforma bila neka vrsta kišobrana pod kojim su se vlasnici kapitala, koji je odlutao iz Srbije devedesetih godina, vratili na mesto zločina pod drugim imenom i sa sasvim drugom retoričkom oblandom. I počeli da privatizuju, reformišu i pljačkaju. Zbog takvih reformatora su stranke pokojnog DOS-a doživele takvu sudbinu, a reformisane stranke bivšeg režima dobile novu šansu. Zato bi reč reforme u Srbiji trebalo staviti na neki detektor laži, na rezervnu klupu srpske politike sve dok se ne dokaže da ta reč ima alibi i da nije učestvovala u zajedničkom kriminalnom poduhvatu.

Batić Bačević

objavljeno: 29.01.2014

Nastavak na Politika...