Izvor: RTS, 07.Feb.2010, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reforme za obrazovanije gimnazijalce
Najavljen novi program reformisanih gimnazija po kojem će gimnazije biti drugačije uređene i imaće nove sadržaje. Cilj da gimnazijalci iz škole izađu sa adekvatnim i primenljivim znanjima.
Reforme gimnazija stratovaće od školske 2011/2012.godine. Prema zakonu, od iduće školske godine, osmaci će polagati Malu maturu, a od 2014. godine gimnazijalci će prolaziti test zvani Velika matura.
Ministarstvo prosvete će pre Male mature napraviti i jedan test da bi >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i đake i roditelje uverilo da je reč o nečemu što postaje sastavni deo obrazovanja. Da je reforma potrebna, saglasni su i profesori i đaci i Ministarstvo prosvete.
Đaci se žale da znanje nije fukcionalno, da su programi preopširni, glomazni, i da programi nisu savremeni, dok profesori ističu da bi u gimnazije trebalo što pre uvesti predmete koji će biti opšti za sve učenike, potom izborne i fakultativne.
Forum beogradskih gimnazija smatra da treba pre svega povećati broj gimnazija, jer ih je premalo u Srbiji, kao i način komunikacije između profesora i učenika. Takođe, pozdravljaju vraćanje mature.
"Tu mora da se uključi i visoko obrazovanje. Gimnazijalci koji bi na taj način polagali maturu imali bi prohodnost na određenu lepezu fakulteta što je sasvim dobro", rekao je Miodrag Sokić, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.
Sokić kaže da taj posao treba da se izvede na način koji onemogućava da se "sistem prevari" i da se učenici nezasluženo upisuju tamo gde im nije mesto.
Zavod za unapređenje vaspitanja i obrazovanja napravio je predlog o promeni strukture programa, kako bi se podigao nivo obrazovanja.
O predlogu će se izjasniti Nacionalni prosvetni savet, a program će zavisiti od finansijskih mogućnosti države.
"U odnosu na evropske zemlje, kod nas se upisuje manje srednjoškolaca u gimnazije, što je interesantan podatak. Bez dobrog osnovnog obrazovanja ne može biti dobre osnove za dalji nastavak školovanja", rekao je ministar prosvete Žarko Obradović.
"Ovaj program podrazumeva i uvođenje novih predmeta, a to podrazumeva i nove nastavnike, a to opet jeste i pitanje finansijskih sredstava", rekao je Obradović.
Prva godina bi trebalo da bude opšta, a nakon toga, izborom predmeta, učenici bi se usmeravali ka željenim opcijama.
U proteklih osam godina, mnogo više je ulagano u stručno obrazovanje, za koje je i stizalo više donacija. Situacija se menja, jer opšte obrazovanje svuda u svetu doživljava ekspanziju.
