Izvor: Blic, 26.Apr.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reforma će biti nastavljena nakon promena Ustava
Zakoni o reformi policije u BiH, koje je nedavno usvojio državni parlament, u principu su samo postavili temelje za buduće korake koji se morati preduzeti u procesu policijske reforme u BiH. Znači, ovo je tek početak, a nastavak reforme sledi nakon ustavnih promena, kaže u intervjuu „EuroBlicu" šef Policijske misije EU (EUPM) u BiH Vićenco Kopola. On smatra da se u prvoj fazi reforme policije u BiH prioritetno mora harmonizovati postojeće zakonodavstvo i uspostaviti adekvatna koordinacija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << između postojećih policijskih struktura.
Kako ocenjujete nedavno usvojene zakone o reformi policije u BiH? U kojoj meri će ovi zakoni uticati na poboljšanje rada policije u BiH?
- Prva pozitivna činjenica koja proističe iz ove priče je da su političke vođe u BiH konačno uspele da se slože oko teksta i nađu zajedničko rešenje. U zakonima takođe postoji i posebna referenca koja upućuje na to da će doći do druge faze reforme policije nakon ustavnih promena i da svi koraci koji budu preduzeti u budućnosti moraju biti u skladu sa tri evropska principa. Rekao bih da su ova dva zakona u suštini postavili temelje i da je pred nama dug put, jer policijska reforma u obliku u kojem je sada imamo samo je deo onoga što želimo da postignemo. Postoji veliki broj mera koje tek treba sprovesti -poput harmonizacije postojećeg zakonodavstva koje se tiče rada policije i koordinacije između postojećih policijskih struktura. Da bi se harmonizacija sprovela u pravoj meri biće potrebno još mnogo truda i resursa.
Šta će onda, zapravo, podrazumevati druga faza reforme policije u BiH?
- Prvo što bi trebalo uraditi, čak i pre uspostavljanja sedam novih institucija, jeste uvodjenje snažnog koordinativnog mehanizma, a nakon toga se moramo pozabaviti strukturama koje već postoje i ponovo razmotriti kompetencije svake od njih. Dakle, moramo razmotriti opšte kapacitete koje ima SIPA i kada ona bude u potpunosti osposobljena za funkcionisanje, tad ćemo ponovo morati da razmotrimo da li i nakon toga lokalna policija treba da zadrži kompentencije koje sada ima. Drugi značajan korak koji treba preduzeti, a koji će takođe zahtevati saglasnost svih vlada u BiH, jeste priprema i sprovođenje bezbednosnog plana za BiH. Naime, moraće da postoje specifične strategije koje će se baviti problemima specifičnim za nivoe za koje će se donositi, počev od nekih uopštenih političkih strategija na državnom nivou, preko entitetskih do kantonalnih. Posredstvom svih ovih koraka koje treba preduzeti siguran sam da ćemo obezbediti zadovoljavajuću bezbednosnu situaciju u BiH.
Ko će imati ulogu koordinatora nakon formiranja novih institucija predviđenih nedavno usvojenim zakonima?
- Kad bude uspostavljeno sedam novih agencija neće biti samo jedan koordinator koji će pokrivati rad svih policijskih snaga. Zbog toga je moja namera - a za to imam i podršku šefova svih policijskih agencija - da policijski upravni odbor bude uspostavljen u meri koja će na zadovoljavajući način da pokriva koordinativne obaveze. Novi opis dužnosti policijskog odbora je skoro spreman i sledeći korak je da ovaj dokument usvoji Savet ministara BiH. Kad policijski odbor bude uspostavljen on će postati to telo koje će koordinirati rad svih policijskih agencija u BiH.
U državnom budžetu nije planiran novac za uspostavljanje novih policijskih institucija. Kako će to uticati na sprovođenje ovih zakona?
- Što se tiče samog sprovođenja zakona, verovatno će biti potrebno još neko vreme za to. Mislim da Evropska komisija ima određenu sumu novca na raspolaganju za sprovođenje ovih zakona i uspostavljanje sedam novih institucija. Realno je očekivati da do kraja ove ili početkom sledeće godine nove institucije „stanu na svoje noge". Možda ne u punom operativnom kapacitetu, ali će biti u funkciji.
Kako ocenjujete trenutnu bezbednosnu situaciju u BiH i saradnju entitetskih policija?
- Stanje opšte bezbednosne situacije u BiH nije dramatično. Postoje povećane aktivnosti vezane za organizovni kriminal koje se moraju držati pod kontrolom. Tu su i svakodnevne kriminalne aktivnosti koje se dešavaju, ali sve u svemu bih rekao da policija vrlo dobro drži situaciju pod kontrolom. Što se tiče saradnje policijskih snaga u BiH – ni ona nije loša. Međutim, ono što treba uraditi na tom planu jeste uspostavljanje određenih procedura koje bi ovu saradnju učinile još funkcionalnijom. Tu se mora razmotriti i saradnja između policije i tužilaštava jer je vrlo bitno da te dve institucije rade kao jedan sistem, što sada baš i nije slučaj. U poslednje vreme dosta pažnje je posvećeno kriminalnim aktivnostima koje čine maloletnici. Što se tiče narkotika, verovatno je povećan broj korisnika, ali su sprovedene neke vrlo dobre policijske operacije koje vode ka smanjenju ovog problema.
Kako biste ocenili rad lokalnih policija na rasvetljavanju nerešenih ubistava pre svega u slučaju Vukelić i serije ubistava na području Istočnog Sarajeva? Imate li informacije dokle su stigle ove istrage?
- Naravno, ne mogu da govorim o detaljima, ali ću reći da EUPM prati ove istrage. Međutim, moramo razdvojiti ova dva pitanja. Što se tiče istrage u slučaju Vukelić mi smo neke predloge već „podelili" sa direktorom policije RS Urošem Penom i on je uvažio naša mišljenja i verujem da se sada istraga u ovom slučaju kreće u pravom smeru. Da budem iskren, ne očekujem da ćemo imati ubrzo nekih rezultata i očigledno je da će ovaj slučaj biti jako težak za istražitelje. Što se tiče nerešenih ubistava na Palama, takođe sarađujemo i policija je imala dobre rezultate. Sada su slučajevi predati tužilaštvu, sa kojima sarađujemo kako bi ovi slučajevi konačno završili na sudu. Tužilac je rekao kako ima određenih poteškoća u radu i da bi trebalo da se obave neke dodatne istražne aktivnosti, ali mora se reći da je većina dokaza prikupljena i da je tužilac u poziciji da učini nešto sa tim dokazima i zatvori te slučajeve. Viđenja EUPM u vezi sedam-osam nerešenih ubistava na Palama od 1999. godine na ovamo, jeste da su svi ovi slučajevi međusobno povezani i za neke od njih posedujemo dokaze za tu tvrdnju. Naravno, ne mogu da govorim o konkretnim stvarima, ali mogu još da kažem da EUPM nadgleda istražne aktivnosti u vezi sa 30-ak krupnih slučajeva u celoj zemlji.
Do kada traje mandat EUPM u BiH i da li će on ponovo biti produžen? Čime će se sve EUPM baviti u narednom periodu?
- Nastojaćemo da se fokusiramo na usklađivanje zakonodavstva, poboljšanje koordinacije između različitih policijskih struktura, bezbednosnu strategiju za BiH... Naravno, biće posla i oko sprovođenja dva zakona o reformi policije. Da li će biti još jednog mandata EUPM u BiH – još ne znam. Najverovatnije će u proleće 2009. ponovo uslediti debata da li postoji potreba za još jednim mandatom EUPM, ali je sad još rano da se o tome konkretno govori. Verujem da će deo mandata preći u odeljenje Evropske komisije koji se bavi izgradnjom institucionalnih kapaciteta.
Nisam zadovoljan nacionalnom strukturom entiteskih policija
nDa li ste zadovoljni nacionalnom strukturom u entitetskim
policijama? Hoće li i to
pitanje biti rešeno aktuelnom reformom?
- Nisam u potpunosti zadovoljan nacionalnom zastupljenošću unutar policijskih snaga. Jedan je aspekt da bismo mi želeli da nacionalna zastupljenost u svim policijskim snagama bude zadovoljena, ali s druge strane moramo uzeti u obzir činjenicu da se u velikom broju slučajeva radi o monoetničkim zajednicama i da su u takvim slučajevima, čak i kada se otvore nova radna mesta, retki primeri da se pripadnici drugih etničkih grupa prijave na ta radna mesta. Dobili smo vrlo dobar predlog ministra unutrašnjih poslova FBiH Muhidina Alića da se, u saradnji sa MUP RS, omogući
entitetska razmena radi zastupljenosti razlicitih etničkih grupa. Trenutno razmišljamo kako da ovaj predlog sprovedemo na najbolji način, ali i to je dobar primer da postoje inicijative i da se radi na poboljšanju nacionalne zastupljenosti.
Veze između političara i kriminalaca nisu pravilo
Postoji li u BiH, po vašem mišljenju, jasna strategija za borbu protiv organizovanog kriminala i može li se govoriti o sprezi političara i kriminalaca u BiH?
- Za ove dve godine koliko sam u BiH, mogu reći da sam video porast aktivnosti vezanih za suzbijanje organizovanog kriminala. Što se tiče povezanosti politike i organizovanog kriminala to je - verovatno i realno govoreći - nešto što postoji, ali ne bih hteo da kažem da je to slučaj ili pravilo. Pojedine istrage su pokazale povezanost između ovih krugova, ali to nije pravilo i reč je o izolovanim primerima.
