Izvor: RTS, 06.Jan.2010, 20:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Referedum o vraćanju islandskog duga
Dug koji su islandske banke napravile prema Holandiji i Velikoj Britaniji i štedišama iz tih zemalja biće vraćen ukoliko Islanđani 12. februara na refendumu tako odluče. Dug je veći od pet milijardi dolara.
Vlada Islanda predložila je 12. februar kao datum za održavanje referenduma o vraćanju više od pet milijardi dolara vladama Britanije i Holandije, preneo je britanski Bi-Bi-Si.
Ističući da zemlja ne pokušava da izbegne svoje obaveze, predsednik Islanda >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Olafur Grimson je u intervjuu za Bi-Bi-Si izjavio da je referendum jednostavno deo demokratskog procesa i provere da li zakon koji je o otplati duga usvojen u parlamentu krajem prošlog meseca treba da ostane na snazi ili ne.
Dug je nastao 2008. godine, kada su vlade Britanije i Holandije zagarantovale depozite svojih građana u islandskim bankama koje su bankrotirale.
U utorak je jedna od vodećih agencija za procenu kreditne sposobnosti zamalja, snizila status dugoročnog duga Islanda na najniži nivo tzv. kreditnu sposobnost "za otpad" - čime je ocenila da su vrlo mali izgledi da će Island otplatiti svoj veliki dug stranim poveriocima.
Agencija "Fič rejtings" se odlučila da spusti rejting Islanda na niži nivo, pošto je predsednik te zemlje odlučio da raspiše referendum o otprati duga od preko pet milijardi dolara Britaniji i Holandiji.
Agencija je saopštila da je vest - da će se o otprati tog duga državljanima i vladama dve zemlje odlučivati na referendumu - izazvala novi talas političke, ekonomske i finansijske nesigurnosti.
Sami Islađani odlučili o referendumu
Odluka o referendumu je usledila pošto je više od četvrtine Islanđana potpisalo peticiju, žaleći se na uslove otplate duga, koji su islandske banke i vlada napravili u vreme kreditne krize 2008. i na čiju se otplatu obavezala islandska vlada.
Kriza je nastala kada su islandske banke propale i nisu mogle da isplate novac brojnim deponentima iz Britanije i Holandije kojima su britanska i holandska vlada garantovale bezbednost uloga u islandskim bankama.
Štediše iz Britanije i Holandije su bile privučene u islandske banke visokim kamatama u vreme ekonomskog buma nekoliko godina ranije.
Međutim, iako je odlučeno da se o otplati odlučuje na referendumu, islandska vlada je saopštila u utorak da ne odustaje od svoje obaveze da poštuje ono što je obećala.
"Ponavljam da je islandska vlada i dalje u potpunosti posvećena sprovođenju postignutih dogovora i da će se pobrinuti da Island poštuje sve svoje međunarodne obaveze", rekao je ministar finansija Staingrimur Sigfuson, objašnjavajući stav svoje vlade u programu Bi-Bi-Sija.
