Izvor: B92, 20.Avg.2016, 12:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Rečenicu Štefaneka u preambulu Ustava Srbije..."
Ocenu značaja posete Džozefa Bajdena savetnik predsednika PKS, bivši poslanik i liberal Bojan Đurić sublimira rečima, ništa se ne mora, ali je važno šta hoćete.
Te reči je po povratku iz Rija izgovorio Davor Štefanek.
"Ako mene pitate, ja bih tu rečenicu Štefaneka stavio u novu preambulu Ustava Srbije, to je najbolji opis toga šta mi treba da uradimo u odnosima sa SAD, Rusijom, EU, Zapadnom Evropom, kako god...Dakle, stvar je na nama i u nama", kaze u razgovoru >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za Tanjug Đurić.
Na opasku da je bilo različitih komentara te posete, a da je preovladao onaj da je Bajden više "naribao" Prištinu nego Beograd, Đurić kaže:
"Ukoliko sklonimo po strani taj naš uobičajeni balkanski folklor prilikom dolaska predstavnika moćnih zemalja, a po kojem merimo ko je koga više naribao i uvek s očekivanjem da su oni drugi gore prošli, mislim da je neka vrsta pouke ili poruke da treba da imamo svest o tome koliko je Srbiji bolje ili koliko može da joj bude bolje u ozbiljnim i dobrim saveznistvima".
Tvrdi da je apsolutno dobra vest što se poseta dogodila u prvim mesecima mandata nove srpske vlade i poslednjim mesecima američke aktuelne adminstracije, jer, kako kaže, u SAD odlazeća administracija može da pošalje i neke snažnije poruke nego što bi to bilo na sredini mandata, a s druge strane očekuje se da u normalnom politickom ciklusu vlada koja je na pocetku mandata odredi neke prioritete i postavi svoje strateške ciljeve.
Kaže takođe da smo ovih dana, odnosno tokom i nakon posete Bajdena, videli da možemo da ostvarimo neke svoje ciljeve i s drugim narodima u regionu, da se ponašamo na odgovoran i ozbiljan način.
"Bilo bi pogrešno da sve to 'prospemo' svođenjem priče ili utiska u javnosti na to da li je potpredsednik SAD više naribao nekog drugog", primećuje Đurić.
Upitan šta će za novu srpsku vladu biti najteže, a šta najizazovnije u novom mandatu, navodi najpre da ta vlada mora sama da razdvoji u svojim odlukama šta želi da radi - s jedne strane je potreba da se izvrše najvažnije unutrašnje reforme, od kojih neke moraju da budu prilično teške, dok je s druge strane prirodna ambicija koju politicari uvek imaju, a to je, kako navodi, da vode računa šta govori javno mnenje.
Podseća da smo u prvim mesecima praktično već trećeg mandata ove vlade, odnosno koalicije koja vodi Srbiju, te smatra da zbog toga više nema ni mesta, ni razloga da se vodi računa o toj vrsti kalkulacije.
Ovo, kaže, pominje, zbog tema koje su poslednjih daan otvorene u javnosti, a pre svega povodom ideje o podizanju spomenika Miloševiću.
"Mnogi će reći da pitanje aktiviranja ideje o podizanju spomenika Slobodanu Miloševiću nije važno pitanje. Ja mislim da jeste jedno od najvažnijih pitajna u ovoj zemlji u kom god aspektu hoćete - za građane, ekonomiju, privredu, za domaće investitore ili strane...", nabraja Đurić.
Izričit je da se ne može "nemati stav o tome šta je bio Milosević za Srbiju, jer su građani Srbije jasno rekli šta o tome misle".
"Podmetanje je onih koji danas ponovo zastupaju Milosevićevu politiku da o tome može u nekoj međuodluci ili međurečenici haški tribunal da odlučuje, jer o tome su građani Srbije rekli šta su imali u septembru 2000.", tvrdi Đurić.
On dodaje da je pitanje za nas, za politicke elite, ali i čitavo društvo - da li je moguće da bilo ko ima ideju da je moguće napraviti spomenik Miloseviću u Beogradu, a da taj nije svestan da to onda znači da nije moguće da istovremeno imate strane investitore, jer deluje ponovo da smo zemlja u kojoj se švercuje nafta u plastičnim bocama i u kojoj vlada hiperinflacija.
Kako kaže, spomenik Miloseviću morao bi onda da bude pored spomenika Borislavu Pekiću, "a da Milošević u ruci ponovo drži pendrek i da njime udara po Bori kako su to činili u leto devedesete".
Đurić je uveren da se te stvari ne mogu istovremeno držati na političkoj agendi.
Zbog toga i očekuje da će neka vrsta političke borbe uslediti u predvečerje predsedničkih izbora, a što bi moglo donekle da ometa ostvarenje ciljeva koji bi trebalo da budu prioritet.
Pod prioritetima podrazumeva nastavak ekonomskih reformi, "pritezanje" stanja u javnom sektoru i javnim službama, što smatra ozbiljnom reformom, a koja će "ili uslediti ili će Srbija potpuno propasti".
Objašnjava da misli na javni sektor koji će, primećuje, biti i mera uspeha nove ministarke Ane Brnabić, za koju tvrdi da u tom smislu ima vrlo ambiciozan plan, ali i vrlo ozbiljno iskustvo.
"Mi ćemo, dakle, morati u narednim mesecima, ne mislim samo na vlast, to je pitanje za celu zemlju - mi ćemo morati da odlučimo da li ćemo tu malu količinu para koje imamo da raspoređujemo na preglomazan državni, javni, društveni aparat, ili da se opredelimo za neki drugi koncept - da taj novac, koji smo uštedeli vođenjem odgovorne fiskalne politike prethodnih godina, da probamo da ga uložimo na one koji su najbolji u javnoj upravi ili da iz nekog drugog sektora dođu u nju", objašnjava Đurić.
Dodaje da pre svega misli na ozbiljne reforme i ozbiljno sređivanje stanja u obrazovanju i zdravstvu, jer su to oblasti od kojih građani najviše očekuju.
"Očekuju da se stvari promene na bolje, jer to određuje srednjoročnu i dugorocnu perspektivu ljudima u ovoj zemlji. Jednostavno, ljudima je na kraju dana ipak najvažnije kako će im se školovati deca, gde će se posle zaposliti i kako će se lečiti i oni i njihova deca kad su ugroženi", navodi Đurić.
A na opasku da se tim sektorima poklanja nedovoljna pažnja, primećjuje da je to, između ostalog, i zato sto smo "svi malo previše nervozni".
Konkretno, primećuje da smo već dosta dugo u svojevrsnoj atmosferi zaziranja da se kaže šta se misli, jer se, između ostalog, mnogi pribojavaju reakcije sredine.
Ovih dana, navodi primer i vraća se na početak razgovora i na postu Bajdena, imate paradoksalnu situaciju u Srbiji - da ljudi otvoreno govore da je dobra vest poseta američkog potpredsednika, jer je "Srbija dobila dobre stvari", ali se istovremeno boje da će neko takvu ocenu, javno izgovorenu, protumačiti samo kao otvorenu podršku vlasti ili Vučiću.
"Imate i drugu vrstu 'nervoze' - da se misli da razumevanje Bajdenove poruke, što je Vučić potvrdio, da se očekuje vladavina prava i jednakost svih pred zakonom, istovremeno podrazumeva spremnost da se reše problemi koje imamo - od toga kako se ruše bespravni objekti i u kojoj proceduri, do toga kako se rešavaju problemi koji se pojave na maloj maturi ili bilo kom drugom pitanju", navodi Đurić.
Kako kaže, to ne govori iz političkih razloga, već zato što smatra da Srbija stvarno nema mnogo resursa, ni ličnih, ni profesionalnih kapaciteta za suštinsku promenu, ukoliko ostanemo toliko podeljeni i 'nervozni' jedni prema drugima.
