Izvor: RTS, 02.Apr.2009, 17:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reanimacija svetske ekonomije
Lideri dvadeset razvijenih zemalja postigli dogovor o izdvajanju više sredstava za Međunarodni monetarni fond kao i za veću kontrolu hedž fondova. Među učesnicima Samita u Londonu i čelnici MMF-a, Svetske banke i STO. Britanska prestonica preplavljena antiglobalistima, jedna osoba izgubila život, 86 privedeno.
Od našeg specijalnog izveštača
Učesnici samita G20 počeli su da stižu u Eksel centar u istočnom Londonu već nešto posle sedam časova >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ujutru, jer je od osam bio zakazan doručak, pa neformalni susreti i, nakon toga, prepodnevna plenarna sednica koja je počela nešto malo posle jedanaest sati po lokalnom vremenu.
Tokom noći i rano jutros privedeno je 86 osoba zbog nasilja tokom demonstracija, saopštila je londonska policija.
Policija je ranije saopštila da je jedan čovek umro u kampu demonstranata, jer mu je pozlilo na ulici u finansijskom delu gradu nedaleko od Engleske banke.
Pet hiljada britanskih policajaca i 1.200 pripadnika ličnog obezbeđenja čuvaće lidere na samitu G20.
Britanci će se, pred velike antiglobalističke demonstracije u Londonu, suočiti sa, kako se procenjuje, najvećom bezbednosnom operacijom u istoriji, koja će koštati više od 10 miliona evra.
Lideri zemalja članica G20 postigli su u Londonu dogovor o izdvajanju više sredstava za Međunarodni monetarni fond kao i za veću kontrolu hedž fondova.
Izvori bliski pregovorima su, naime, otkrili da su se lideri G20 složili da izdvajaju više novca za MMF, da bi ta institucija pomogla zemljama u razvoju da se lakše izbore sa posledicama globalne ekonomske krize.
Pored toga, isti neimenovani izvori su otkrili kako su Francuska i Nemačka uspele da uvere lidere G20 da podrže jaču finansijsku kontrolu kako bi se izbeglo ponavljanje aktuelne krize.
Iako se samit zove G20, na njemu su zapravo predstavnici 24 najmoćnije svetske države i još pet međunarodnih organizacija.
Samit će trajati veoma kratko, ni puno dnevno radno vreme. Sve treba da bude završeno do pola četiri za kada je zakazana pres konferencija na kojoj će se saznati koliko je samit bio uspešan, odnosno, da li je napravljen plan za spas svetske ekonomije.
Situacija nije formalna, oseća se izvesna zategnutost, a najveći spor je oko buduće regulacije svetskih finansijskih tokova.
Nemačka i Francuska traže striktnu regulaciju i smatraju da su krizu proizveli drugi, pre svega Amerikanci.
SAD i Velika Britanija ne bi baš da sve bude pod čvrstom kontrolom, dok Rusija i Kina zahtevaju da se njihov uticaj poveća.
Moglo bi se lako dogoditi da neki državnici odbiju da potpišu završni dokument samita, što ne bi bio samo skandal već i signal da kriza nije ujedinila svet, čak ni onaj najbogatiji, i da stvari od danas neće krenuti nabolje, kako se očekuje.
Inače, ovaj deo Londona odsečen je merama bezbednosti.
Jedini civili, ako se tako može reći, su novinari, a ovde ih nije malo.
"Armija" novinara u britanskoj prestonici
Akreditovano je 2.200 ljudi iz medija, sam pres centar izgleda kao sajamska hala, svi značajni svetski mediji su prisutni, uključujući i Radio-televiziju Srbije.
Samit se oseća i u centralnom Londonu, gde su i juče i danas organizovani protesti, aktivisti koji se bore za zaštitu čovekove okoline celu noć su proveli na ulicama u poslovnom centru Londona, pevajući i dobacujući organima reda.
Engleski policajci imaju zadatak da spreče svaku moguću provokaciju koja bi mogla da ugrozi rad i bezbednost samita i oni to sprovode bez milosti.
I aktivisti ulažu velike nade u samit, a slobodno se može reći da najveći deo zasluga za to ide američkom predsedniku Baraku Obami koji je u Londonu, i među političarima i među onima koji protestuju, glavna zvezda.
Dvodnevni samit je zvanično počeo sinoć prijemom kod kraljice Elizabete Druge, u Bakingamskoj palati, a među učesnicima su i čelnici velikih svetskih finansijskih organizacija, poput Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke i Svetske trgovinske organizacije.
Glavni cilj Samita je, prema rečima britanskog premijera Gordona Brauna, "redizajn" svetskog finansijskog sistema kako bi mogao da se odupre krizi.
Članice G20 su Argentina, Australija, Brazil, Kanada, Kina, Francuska, Nemačka, Indija, Indonezija, Italija, Japan, Meksiko, Rusija, Saudijska Arabija, Južna Afrika, Južna Koreja, Turska, Velika Britanija i SAD i Evropska unija.
.jpg)
