Izvor: B92, 26.Apr.2012, 14:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Različito o ekonomskim merama
Beograd -- Predstavnici izbornih lista poručili da su smanjenje nezaposlenosti i povećanje nivoa stranih invsticija ključni ekonomski ciljevi nove Vlade Srbije.
Takođe, ono po čemu se stranke suštinski razilikuju su mere koje predlažu kako bi ti ciljevi bili ostvareni.
Ekonomski stručnjaci šest lista, okupljeni na panel diskusiji u organizaciji nedeljnika NIN, nisu saglasni ni po pitanju strateškog spoljnopolitičkog opredeljenja Srbije i ekonomskog sistema koji Srbija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u budućnosti treba da primenjuje.
Predstavnik Demokratske stranke Božidar Đelić je objasnio da su tri ključna mesta ekonomskog programa liste "Izbor za bolji život" borba za radna mesta, podrška malim i srednjim preduzećima i povećanje izvoza, i predložio je niz konkretnih mere kojima bi ti ciljevi trebalo da budu osvareni.
Đelić je, između ostalog, najavio duboku reformu javnih finansija, novi zakon o javnim nabavkama koji će uštedeti 300 miliona evra godišnje, stavljanje fokusa na razvijanje elektronske, telekomunikacione i automobilske industrije, kao sektore pivrede koji najlakše generišu izvoz.
Vlada koju bi predvodila DS će, kao je istakao, te mere sprovoditi ne povećavajući budžetski deficit i uklapajući se u zakon o fiskalnoj odgovornosti kako bi se očuvao pozitivan odnos rejting-agencija prema Srbiji.
Kad je reč o zapošljavanju, Đelić je rekao da je, za razliku od prethodnog perioda, potrebno šansu dati ljudima srednje generacije, starosti izmedju 55 i 65 godina, i to treba učiniti davanjem posebnih podsticaja za zapošljavanje te kategorije stanovništva.
Predstavnik liste Srpske napredne stranke Milenko Dželetović najavio je da će, ukoliko ta stranka dođe na vlast, prvo biti u roku od šest meseci do godinu dana sproveden interventni program ekonomskih mera, koji, između ostalog, podrazumeva donošenje zakona o javnim nabavkama, poresku reformu kojom bi fiskalno bila obuhvaćena siva ekonomija, promenu odnosa oporezivanja rada i potrošnje i smanjenje doprinosa na plate.
Kako je precizirao, kada bi Srbija svela sivu ekonomiju na prosek EU, imala bi svake godine blizu milijardu evra više u budžetu. SNS, takođe, planira formiranje razvojne i agrarne banke, povećanje agrarnog budžeta na pet odsto i promenu načina subvencionisanja u poljoprivredi.
Na pitanje novinara da obrazloži visoke iznose projektovanih investicija koje najavljuje lider SNS Tomislav Nikolić, Dželetović je rekao: "Zainteresovanih ivestitora ima i oni su iz zemalja koje su suficitarne, a koje su - reći ću vam kad dodjemo na vlast".
Prema propozicijama tribine, govornici su imali pravo da postavljaju pitanja svojim političkim oponentima, a Đelić je, kao predstavnik najače stranke vladajuće koalicije, odgovorio na najviše takvih pitanja. Predstavnici svih stranaka su, odgovarajući na pitanje novinara, kazali da ne podržavaju selektivnu politiku države prema krupnim kapitalistima, odnosno tajkunima, a najdalje je u tome otišao predstavnik Srpske radikalne stranke Dejan Mirović, koji je rekao da će njegova stranka uvesti stepenovano oporezivanje koje će najviše pogoditi one koji zarađuju najviše.
Za oštriji odnos prema tajkunima je i SNS, čiji je predstavnik Milenko Dželetović, rekao da pri preispitivanju postupaka privatizacije niko neće biti zaobidjen, pa ni privatizacija "Luke Beograd".
"Ako budemo imali bolećiv stav prema Milanu Beku, nema ništa od naše države. Neće biti selektivnog preispitivanja privatizacija. Preispitaće se i Milan Beko, i za nas nijedna članska karta neće biti zaštitni mehanizam", rekao je Dželetović.
Na tribini su učestvovali i Dušan Bajatović iz Socijalističke partije Srbije, Nenad Popović iz Demokratske strake Srbije i Boško Obradović iz Dveri.
