Izvor: RTS, 11.Jul.2014, 19:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ratničko drvo u Dedevcima

Srpski ratnici nekad su, pred odlazak u rat, sadili vinograd ili dugovečno drvo, podizali česmu ili pomagali u obnovi svetinje. Stara ratnička tradicija pomogla je da se živa uspomena na junake sačuva do danas.

Kod srpskih vojnika, naročito učesnika balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, bio je običaj da pred odlazak u rat zasade vinograd, voćnjak, kalemar, da podignu česmu ili pomognu u obnovi neke svetinje.

Bor koji su - sluteći da se iz Drugog balkanskog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << rata neće vratiti - zasadili braća Tihomir, Jeremija i Mladen Petrović iz kraljevačkog sela Dedevci, ušao je u drugi vek, kao i zajednička fotografija. Jedino je spomen-obeležje podignuto u njihovu čast i slavu novijeg datuma.

"To je jedan od hiljada primera. U to vreme je iz gotovo svake srpske kuće u rat odlazilo po nekoliko članova, dešavalo se da zajedno pođu otac i sinovi, po trojica, četvorica, o familijama da i ne govorimo", objašnjava istoričar Miroljub Arsić, iz Istorijskog arhiva Kraljevo, odličan poznavalac istorije Srbije 19. i 20. veka. "Braća Petrovići su svetao primer herojstva i rodoljublja nezabeleženog u istoriji ne samo našeg naroda nego i u Evropi."

Slutnje braće heroja, nosilaca Karađorđeve zvezde i medalje Miloš Obilić, obistinile su se. Dvojica braće poginula su 1913. godine - Tihomir u 29, Jeremija u 24. godini. Najmlađi, Mladen, život za otadžbinu položio je 1915, u 19. godini.

Slavoljub Petrović, njihov bliski rođak, kaže da su iz te i još dve kuće iste familije 1913. godine u rat otišla devetorica mladića, ni jedan stariji od 30 godina, i da su svi dali život za slobodu svog naroda.

Zajedničku fotografiju braće Petrović, snimljenu uoči Drugog balkanskog rata u radnji poznatog beogradskog fotografa Ljubiše Đonića, njihovi potomci postavili su na spomen-obeležje podignuto pre četiri godine, na nekoliko metara od stogodišnjeg bora.

"Osećali smo veliku obavezu, divljenje i ljubav prema svojim hrabrim dedovima i nas četvorica braće, Tihomirovih, Jereminih i Mladenovih potomaka, sagradili smo spomenik njima u slavu i čast", priča Radoš Matović. "Ono će nadživeti i nas i bor, i ostati kao uspomena i opomena mladim generacijama."

Učesnici balkanskih ratova nosily su sa sobom poneki predmet da ih čuva i podseća na zavičaj.  Istoričar Arsić kaže da i danas čuva komad tisovog drveta koje je jedan borac nosio sve vreme rata i vrati se s njim 1919. godine. Zna takođe za vojnika iz okoline Pirota kome je majka uoči odlaska u rat dala hleb savetujući mu da ga ne pojede ni u najvećem iskušenju gladi jer će, ako to učini, poginuti. Vojnik je nosio hleb zašiven u bluzi i vratio ga kući. Taj hleb čuva se i danas u Muzeju Pirota.

Protekle decenije, olujni vetrovi, naročito gromovi učinili su svoje: bor braće Petrovića broji poslednje godine. Ipak, kao trajan svedok njihovog junaštva i rodoljublja ostaje spomen-obeležje podignuto njima u čast.

Nastavak na RTS...