Izvor: Politika, 03.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ratel i RRA zavode red i na kablovskim mrežama i na televizijama
RRA i Ratel pripremaju pravilnike kojima će biti regulisana i oblast kablovske distribucije
Agencija za telekomunikaciju (Ratel) sačinila je predlog novog pravilnika koji će propisati uslove za distribuciju radijskih i TV programa, a obuhvatiće kablovske, bežične i satelitske distributivne sisteme, pa i distribuciju programa DTH sistemom. Ubuduće, Ratel će davati odobrenje i za DTH uslugu. Dok se pravilnik ne usvoji, niko nema odobrenje za pružanje takvih usluga – >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kaže dr Milan Janković, izvršni direktor Ratela. „Politika” se obratila Ratelu povodom nedavnog saopštenja Komisije za zaštitu konkurencije u kome se navodi da je kablovski operator SBB (Srpske kablovske mreže) zloupotrebio dominantan položaj na tržištu distribucije TV programa putem takozvane DTH tehnologije. Ta tehnologija omogućava prijem programa direktno sa satelita u područjima u koje nije stigla kablovska TV. SBB je zaključio ugovore o ekskluzivnoj distribuciji programa sa televizijama „Pink”, „Avala”, „Foks”, „Košava” – „Hepi”, „Super TV”, „Metropolis”, „Enter”, SOS i „Studio B”. To znači da ove stanice ne mogu da zaključe ugovore sa drugim operatorima koji distribuiraju program istim DTH postupkom.
Na zamerke Antimonopolske komisije, SBB odgovorio je tužbom Vrhovnom sudu Srbije navodeći da je rešenje Komisije neregularno i obiluje materijalno i procesnopravnim propustima. Ko je u pravu, pokazaće odluka suda. Povodom ocena o zloupotrebi dominantnog položaja SBB-a, Ratel se nije oglasio, iako on KDS operatorima daje odobrenja za rad i ovlašćen je da suzbija monopolska ponašanja.
– Nalaz Antimonopolske komisije ne odnosi se na pružanje usluge kablovske distribucije radio i TV programa, već na uslugu DTH satelitskim načinom. U još važećem pravilniku ta vrsta usluga nije bila definisana – rekao je Janković, najavljujući donošenje pomenutog pravilnika.
Pravilnik bi trebalo da bude usvojen do kraja marta. Po rečima Jankovića, do sada Agencija nije posebno evidentirala operatore koji pružaju DTH usluge i koliko znaju, time se bave SBB sa svojim ogrankom TV Total kao i TV Pink. Tek kada se bude znalo koliko je korisnika takvih usluga, biće jasnije, kaže sagovornik, da li neko ima povlašćen položaj ili ne.
Iako se nalaz Komisije odnosi samo na jednu specifičnu uslugu, u javnosti SBB nezvanično slovi kao monopolista. Od oko 750.000 korisnika kablovske mreže, više od 55 odsto pretplatnici su SBB-a.
Iako bi se preduzeće sa takvim obimom posla u svetu smatralo monopolistom, Janković kaže da domaći Zakon o telekomunikacijama koristi drugu terminologiju i njih označava kao „operatore sa značajnim tržišnim udelom ili SMP operatore” (skraćenica od Significant Market Power). Značajan tržišni udeo po ovom zakonu imaju operatori sa više od 20 odsto korisnika. Takav status u Srbiji, po nalazu Ratela, imaju „Telekom Srbija” u oblasti fiksne telefonije i SBB u kablovskoj distribuciji. To znači, napominje Janković, da ta preduzeća ne mogu sama da utvrđuju cene svojih usluga već to čini Ratel.
Dok su tehnički uslovi za rad pod kontrolom, to se ne može reći i za programske sadržaje. Nedavno je Republička radiodifuzna agencija naložila KDS distributerima da iz programa uklone vračare, tumače horoskopa, vidovnjake. Kodeks o ponašanju emitera odavno je zabranio magiju, okultizam i slične delatnosti. Emiteri koji su dobili dozvole od RRA to poštuju, ali je činjenica da sve stanice u kablovskoj mreži nemaju dozvole. Zato RRA priprema poseban pravilnik koji će regulisati i oblast kablovske distribucije.
– U postojećim zakonima nema regulative koja bi mogla da se primenjuje bez takvog pravilnika, niti postoji zakon koji precizno definiše prava kablovskih distributera kao i koje programe mogu da puštaju, a koje ne – kaže Goran Karadžić, zamenik predsednika Saveta RRA.
– Želimo da to bude kvalitetan pravilnik na koji niko neće moći da ima primedbe. Posebno je važno da se uredi pitanje autorskih prava. Pre toga želimo da sprovedemo raspravu sa KDS operatorima i pravilnik prosledimo na usvajanje vladi.
U međuvremenu, svim firmama koje su od Ratela dobili tehnička odobrenja za rad, RRA je zatražila ugovore na osnovu kojih u svoje sisteme puštaju pojedine programe.
– Sada kontrolišemo te ugovore da vidimo da li su važeći ili istekli, za koja su područja potpisani i druge podatke koje se tiču zaštite autorskih prava na području Srbije. To radimo na osnovu zakona, a pravilnik treba da reši pitanje naknade koju stanice koje nemaju dozvolu za terestrijalno emitovanje treba da plaćaju državi preko RRA.
Zakon o radiodifuziji, podseća Karadžić, predviđa da u KDS sistem mogu biti puštene samo stanice sa statusom emitera, dakle one koje imaju dozvolu RRA. On napominje da bi umanjili programsku ponudu i oštetili građane Srbije ukoliko bi zakon tumačili rigorozno i sve koji nemaju dozvolu isključili iz kablovskog emitovanja.
M. Petrić
---------------------------------------------------
Nema prave konkurencije
U Srbiji je registrovano čak 80 KDS operatora koji su od Ratela dobili odobrenje za rad.
Naš radiodifuzni sistem kao što je poznato razrušen je 1999. godine a da bi ljudi mogli da primaju određene TV programe uspostavljen je ovakav sistem prenosa i prijavio se veliki broj KDS operatora. Međutim, sam broj ne znači i da postoji prava konkurencija. Na ovom polju i nemamo pravu konkurenciju jer KDS operatori su tako geografski raspoređeni da pokrivaju samo određenu teritoriju. Ni jedan od njih, recimo, nije u konkurenciji na području cele republike. Za razliku od mobilne telefonije, gde sva tri operatora rade na teritoriji cele Srbije, kod kablovske distribucije to nije slučaj. Većina malih operatora ima nekoliko stotina do hiljadu pretplatnika, a organizovani su tako da pokrivaju mesnu zajednicu ili manje mesto. U ovoj oblasti nema izrazite konkurencije sem možda u Beogradu, ali i tu su retki slučajevi da na istoj teritoriji imate dva operatora – kaže dr Janković.
----------------------------------------------------
Kriza pogoduje televizijama
Srbija ima oko 900.000 korisnika kablovske i još oko 250.000 korisnika satelitske televizije. To su nezvanični podaci – viši u odnosu na zvaničnu statistiku (oko 800.000), jer operatori kablovske televizije redovno prijavljuju manji broj korisnika, kako bi manje platili autorska prava.
– Na tržištu distribucije domaćih i inostranih TV programa ima još oko 200.000 potencijalnih novih pretplatnika. To je respektabilan broj, pogotovo u vreme globalne ekonomske krize. Jer, ako ne bude novca za letovanja i zimovanja, ljudi će više vremena provoditi u svojim domovima, naravno uz televizor – kaže naš sagovornik, koji zbog prirode svog posla (saradnja sa kablovskim operatorima), insistira na anonimnosti.
Prema njegovim rečima, potencijal od 200.000 novih korisnika otvara mogućnost pojave novog operatora, koji bi uz značajne investicije mogao da osvoji značajan deo slobodnog tržišta. Druga mogućnost je da nove korisnike podele postojeći operatori, pri čemu treba imati u vidu da je „Telekom Srbija” nedavno uveo kablovsku televiziju putem Interneta (IPTV). Ta usluga je u Hrvatskoj imala izuzetan uspeh, jer nju mogu da koriste pretplatnici telefonskih priključaka – preduslov je digitalna linija. A budući da „Telekom” za ovu godinu najavljuje da će stepen digitalizacije podići na 98 procenata, može se očekivati da će njegova Internet televizija privući značajnu pažnju (sada ima oko 5.000 korisnika).
Na osnovu raspoloživih podataka (za 2007. godinu, dok se za prošlu godinu očekuju tokom narednih nedelja) kalkuliše se da operator SBB kontroliše oko 50 odsto tržišta. SBB zbog toga ima status operatora sa značajnim tržišnim učešćem i zato on cene svojih usluga ne može da koriguje bez saglasnosti Republičke agencije za telekomunikacije. Istovremeno, Kablovsko-distributivni sistem PTT ima nešto više od 12 procenata a Ikom, oko 7,5 odsto tržišnog učešća.
Marko Lakić
-----------------------------------------
Žalbe na kablovske televizije šalju se RATEL-u
Što se tiče kvaliteta usluga koje pružaju kablovski operatori (pojedini osim televizije nude i internet, a krajem ove godine očekuje se i telefonija) nema većih problema. Najčešće pritužbe odnose se na privremeni gubitak slike i internet veze.
– Ako operator ne uvažava pritužbe, korisnik se može obratiti Republičkoj agenciji za telekomunikacije. Mi imamo pravnika koji se bavi isključivo zaštitom prava korisnika i njegov posao je da pomogne u rešavanju takvih slučajeva – kaže Aleksandra Stefanović, savetnik za medije u RATEL-u.
Svaka pritužba, uz koju pošiljalac naznači i povratnu adresu, dobiće pismeni odgovor da li je problem rešen, a ako nije i obrazloženje zašto nije. Zanemarljiv procenat sporova stigne i do suda. Baš kao i u slučaju pritužbe RATEL-u, važno je da oštećeni korisnik navede tačno vreme kada nije bio zadovoljan kvalitetom usluge. Ako se dokaže da je bio u pravu, on može zahtevati da se račun umanji.
[objavljeno: 04/03/2009]
.jpg)
