Izvor: B92, 18.Jun.2020, 21:03
Rat, genocid i Ruanda: Kako je Felisijen Kabuga 26 godina izbegavao hapšenje
Felisijen Kabuga je umakao tužiocima koristeći 28 različitih identiteta i uticajne veze.
Imućni biznismen Felisijen Kabuga nadmudrivao je tužioce tribunala za genocid u Ruandi više od dve i po decenije koristeći 28 lažnih identiteta i moćne veze na dva kontinenta kako bi izbegao hapšenje.
Ovaj 84-godišnjak nalazio se u bekstvu toliko dugo da je međunarodni tribunal osnovan kako bi se odgovorni za genocid iz 1994. godine priveli pravdi u međuvremenu prestao >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sa radom.
Ali on je uhvaćen sredinom maja u skrovištu u predgrađu glavnog grada Francuske - zahvaljujući istrazi koju je ponovo pokrenuo Serž Bramerc, tužilac Ujedinjenih nacija za ratne zločine na čelu tela koje se bavi nerešenim slučajevima ratnih zločina u Ruandi i Jugoslaviji.
Kabuga je porekao da je imao ulogu u masakrima i optužbe nazvao "lažima" na saslušanju pred francuskim sudom krajem maja.
Zna se da ima najmanje petoro dece - dve njegove ćerke udate su za sinove bivšeg predsednika Ruande Žuvenala Habijarimane, čija je smrt, kad je njegov avion oboren 6. aprila 1994. godine, dovela do genocida.
Francuski istražitelji špijunirali su Kabuginu decu i tako ga na kraju pronašli u jednom stanu na trećem spratu u pariškom predgrađu Anijer na Seni, gde je živeo pod lažnim identitetom koristeći pasoš neidentifikovane afričke zemlje.
Kolo Erik Emeru, koji predvodi specijalnu francusku policijsku jedinicu za borbu protiv ratnih zločina, kaže da je uticala i pandemija korona virusa.
Izolacija u Francuskoj blokirala mnoge operacije vođene širom Evrope, oslobodivši tako vreme za usredsređivanje na čoveka optuženog da je bio glavni finansijer genocida.
Za samo 100 dana, 1994. godine, etnički ekstremisti iz redova Hutua ubili su oko 800.000 ljudi - a smatra se da ih je finansirao Kabuga, čovek koji se obogatio trgovinom čaja.
Oni su kao metu uzeli manjinsku zajednicu Tutsija, kao i političke protivnike, bez obzira na njihovo etničko poreklo.
Kabuga je navodno živeo u mnogim zemljama Istočne Afrike, uključujući Keniju, gde su on i njegova porodica imali poslovne interese.
Dugo se govorkalo da je Kenija ta koja skriva ovog begunca, a moćni političari bili su optuženi da osujećuju pokušaje da se on uhapsi.
Međunarodni krivični tribunal za Ruandu je 2006. godine saopštio da ima dokaze da je Kabuga posetio Keniju ili živeo tamo, što je mesto na kom je imao brojne poslovne interese.
Tri godine kasnije, Stiven Rep, tadašnji američki putujući ambasador za ratne zločine, optužio je više uzastopnih kenijskih vlada da su odbile da izruče Kabugu.
Postojali su dokazi da je Kabuga čak posećivao zvanične događaje kojima su prisustvovale uticajne osobe, rekao je on - što su optužbe koje je Kenija oduvek poricala.
Nema nikakve sumnje da je porodica Kabuga bila vlasnik nekretnina u Keniji, budući da je jedna imovina postala predmet sudskog spora 2015. godine, kad je njegova žena, Žozefina Mukacitoni, koja je bila suvlasnica, pokušala da je povrati i u tome nije uspela.
Poznate kao Španske vile, one su zaplenjene zbog rezolucije UN-a koja zahteva da zemlje članice prate i zamrzavaju Kabugina sredstva.
Medijski izveštaji su u više navrata isticali Kabugino prisustvo u Keniji, iako nikad nisu pružili definitivan dokaz da on ili njegova žena zapravo borave tamo.
Priča se da je više puta izbegao policijske zamke u glavnom gradu Kenije, Najrobiju.
U jednoj raciji u Najrobiju 19. jula 1997. godine, kad je policija uhapsila sedam drugih osumnjičenih za genocid u Ruandi, Kabuga je navodno uspeo da pobegne zahvaljujući prethodnom upozorenju jednog višeg oficira.
Za novinare koji su se našli na njegovom tragu, to se pokazalo kao opasan posao.
Šesnaestog januara 2003. godine, novinar Vilijam Munuhe pronađen je mrtav u stanu u Najrobiju.
Njegov brat Džozefat Gičuki kaže da je posle njegove smrti otkrio da je Munuhe planirao tajnu operaciju sa FBI-jem za hapšenje Kabuge predstavljajući se kao biznismen.
"Na naše iznenađenje, policija je saopštila da je Munuheova smrt bila samoubistvo [trovanjem ugljen monoksidom], nakon što je udahnuo isparenja iz peći na ugalj", rekao je za BBC Gičuki.
"Dok sam bio u mrtvačnici, lično sam video ranu od metka na njegovoj glavi i krv u njegovoj sobi."
Osam godina kasnije, novinar Džon Alan Namu smatra da ga je namerno na krivi trag naveo jedan izvor iz Kenije kako bi razotkrio pogrešnu osobu, nevinog biznismena, kao Kabugu.
On smatra da je to učinjeno zato što su neki ljudi bili nezadovoljni onim što su do tada otkrile njegove istrage, uključujući dokaze da je Kabuga imao kenijski bankovni račun preko kog je vodio poslovanja.
Neposredno posle genocida, Kabuga je pobegao u Švajcarsku, ali nije mu bilo dozvoljeno da ostane i on se navodno vratio u Afriku preko Kinšase, glavnog grada Demokratske Republike Kongo.
Najviše dokaza ukazuje na njegovo prisustvo u Keniji, mada Bramerc kaže da je bio viđan i na Madagaskaru i u Burundiju.
Ali takve informacije oduvek su bile "reaktivne", tako da je operacija koja je dovela do njegovog pronalaženja zahtevala "sofisticiranu, koordinisanu akciju sa istovremenim traženjem na više lokacija", rekao je on.
Bilo je potrebno otprilike dve godine za to, posle poslednje njegove znane lokacije - u Nemačkoj, gde je poslednji put viđen kad je išao na hirurški zahvat 2007. godine.
Opsežne analize telefonskih razgovora i finansijskih podataka na kraju su ih odvele do Pariza.
"Teško je zamisliti da je uspeo da pobegne na francusku teritoriju bez pomoći nekakvih saučesnika", kaže Patrik Baudon iz Međunarodne federacije za ljudska prava.
Misterija oko mesta njegovog boravka tolikih godina navela je Hjuman rajts voč da pozove na istragu o tome kako i ko je to omogućio.
Njegove pariske komšije kažu da je ovaj stariji čovek živeo tamo tri do četiri godine.
Olivije Olsen, šef udruženja vlasnika stanova u zgradi u kojoj je živeo, rekao je za agenciju AFP da je Kabuga bio "veoma diskretan" i neko ko bi "samo promrmljao pozdrav prilikom susreta".
Pre izolacije, često je bio viđan kako odlazi u šetnje, rekao je on.
Kabuga se sada nalazi u zatvoru La Sante u centru Pariza, gde će ostati sve dok ne bude prebačen u pritvor Rezidualnog mehanizma krivičnih sudova.
Bramerc kaže da će do toga možda proći nedelje ili čak meseci, a do početka suđenja moglo bi da prođe i godinu dana - ili u Hagu ili u tanzanijskom gradu Aruši, gde zaseda ICTR.
Međutim, Kabugini advokati izjavili su kako bi on više voleo da mu se sudi u Francuskoj.
Preživele žrtve genocida nadaju se da takve procedure neće odgoditi pravdu koju traže.
Posle njegovog hapšenja, Valeri Mukabajire, vođa grupe udovica iz Ruande "Avega", rekla je za BBC: "Svaka preživela žrtva genocida srećna je što je on uhapšen. Svi su čekali ovu vest. Dobra je stvar što će se sada konačno suočiti sa pravdom."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
