Izvor: B92, 27.Jul.2009, 18:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raste stopa smrtnosti
Beograd -- U Srbiji opšta stopa smrtnosti stalno raste i trenutno iznosi 1.434 pokojnika na 100.000 stanovnika, pišu "Večernje novosti".
Najnovija istraživanja Instituta za zaštitu zdravlja Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" su pokazala da je tokom 2007. godine u Srbiji najviše ljudi umrlo u Zaječarskom okrugu (1.987), Pirotskom (1.757) i Severnobanatskom okrugu (1.749).
Najmanji rizik umiranja bio je u Raškom, Zlatiborskom okrugu i Beogradu (1.262). Nažalost, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i stopa smrtnosti odojčadi u Srbiji je 8,13 na 1.000 živorođenih.
Statistički gledano građani Srbije sve duže žive, sve više stare, ali brže umiru i sve ih je manje. Vodeći uzroci umiranja u našoj zemlji gotovo su identični onim u Evropi.
"Gotovo svaki drugi stanovnik Srbije umre od bolesti srca i krvnih sudova (oko 60.000 ljudi), svaki peti od malignih tumora i svaki 12. od posledica povreda, dijabetesa i hroničnih nezaraznih bolesti. Ovi poremećaji zdravlja čine više od 85 odsto svih uzroka smrti u Srbiji”, kaže dr Dragan Miljuš, jedan od autora studije "Zdravlje stanovnika Srbije 1997-2007” instituta "Batut”.
Problem je, međutim, u tome što je Srbija po smrtnosti od srca i kardiovaskularnih boleseti, malignih oboljenja i suicida, među prvima u Evropi.
Tome, kako su stručnjaci "Batuta” utvrdili, najviše doprinose loši uslovi života u Srbiji.
Glavni preduslovi lošeg života u Srbiji su: siromaštvo, nezaposlenost, starost, zagađena životna sredina, nizak ekonomski standard, slaba i loša ishrana, preterana upotreba alkohola, duvana i narkotika.
"Srbija je rekorder po broju smetlišta i količini smeća (230 kilograma) po stanovniku. Imamo 113 nehigijenskih deponija za čvrste materijale, 29 naselja izloženih dimu i čađi. Tokom prošle godine registrovano je 1.858 bacanja smeća u vodotokove, a 2.436 bacanja u vlastito dvorište”, kaže dr Dragan Miljuš.
Prema njegovim rečima, naša ishrana je neredovna, sa mnogo mesa i masti, a sa malo ribe, povrća i voća. Posledice jedenja pečenja i usred leta, na saborima ili slavama jeste gojaznost odraslih, ali i 56 odsto dece, koja su dobila visok krvni pritisak.
Cigarete troši svaki treći muškarac i svaka četvrta žena. I naša dece sve češće puše.
Čak tri četvrtine žitelja aktivno pije alkoholna pića u većim količinama.
