Izvor: Politika, 27.Feb.2014, 13:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raspad rumunske vladajuće koalicije
Pripreme za predsedničke izbore izazvale svađu u koalicionoj vladi socijaldemokrata i liberala
Od našeg dopisnika
Bukurešt – Posle višemesečnog natezanja i uz mnogobrojne uzajamne optužbe zvanično je oglašeno da liberali napuštaju vladu Viktora Ponte, što obeležava kraj Socijalno-liberalnog saveza (USL), koaliciju stranaka desnog i levog centra koje od 2011. predstavljaju protivtežu svevlašću rumunskog predsednika Trajana Baseskua. Ovom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vladinom krizom Bukurešt je stupio u zonu očite političke nestabilnosti, budući da bez liberala Ponta uživa tesnu većinu u parlamentu, dok je dosad vlada imala dvotrećinsku podršku.
USL je nastao pre tri godine udruživanjem tada opozicionih Pontinih socijaldemokrata (PSD), liberala (PNL) i konzervativaca, koji su nastojali da suzbiju ogromnu vlast predsednika Baseskua i njegove vlade Emila Boka. Posle snažnog izliva nezadovoljstva Rumuna zbog teškog stanja u zemlji i drastičnih smanjenja plata i povećanja dažbina, u proleće 2012. USL obrazuje svoju vladu sa Pontom na čelu, a jula iste godine rumunski parlament donosi odluku o suspendovanju predsednika Baseskua.
Na referendumu koji je usledio velika većina Rumuna glasa za Baseskuovo smenjivanje, ali on uspeva da se vrati u predsedničku palatu „Kotročenj”, pomoću pravnih začkoljica, odluke Ustavnog suda, kao i pritisaka koji su usledili iz Brisela, ali i iz Berlina i Vašingtona.
Od tada u Rumuniji nastaje dvovlašće. U rukama Ponte nalaze se vlada i parlament, a u rukama Baseskua – „organi prisile” – Ustavni i Vrhovni sud, Nacionalna uprava za borbu protiv korupcije, kao i sve obaveštajne službe čije šefove on imenuje.
USL na parlamentarnim izborima u decembru 2012. postiže trijumfalnu pobedu, osvojivši oko 70 odsto poslaničkih mesta, i obrazuje drugu Pontinu vladu. Ovaj savez je delovao na principima pariteta – pola ministara od strane socijaldemokrata, a pola – od strane liberala. I državni vrh je bio podeljen. Premijer socijaldemokrata, a predsednik Senata liberal, s tim što je lider liberala Krin Antonesku postao zajednički kandidat za predsedničke izbore kraje ove godine.
I tu, oko izbora budućeg predsednika, dolazi do zapleta u celoj ovoj priči o USL-u za koju ugledni rumunski politikolog Bogdan Teodoresku tvrdi da je bila „najlepši postrevolucionarni politički projekat koji su Rumuni naširoko i sa velikom nadom prihvatili”.
Postoji niz objašnjenja za nastali zaplet u koji su unete sve balkanske strasti. Jedno, koje odavno kruži, jeste to da navodno „Antoneskua neće Amerikanci” zbog nekih njegovih izjava u kojima je optuživao američki Stejt department za „mešanje u čisto rumunske stvari”. Drugo, da socijaldemokrate, koji imaju najveću stranku u Rumuniji (PSD ima dva puta više birača nego stranka PNL), ne mogu da „ispuste” priliku a da ne istaknu svog predsedničkog kandidata i pored već datog političkog obećanja. Treće je tvrdnja da je Antonesku sračunao da ima više šansi da postane predsednik ako se oko njegove kandidature svrsta cela desnica, i ona koja ide uz njegovog dosadašnjeg ljutog neprijatelja, predsednika Baseskua, čiji drugi i poslednji mandat ističe decembra ove godine.
Sada se već povela medijska buka oko toga ko je srušio USL, ko za to snosi odgovornost budući da su za USL mnogi Rumuni vezivali svoje nade za bolji život. Premijer Ponta tvrdi da su liberali sami napustili vladu, dok Antonesku kaže da su liberali proterani iz koalicije i da su žrtve.
Najnovije merenje javnog mnjenja pokazuje da više od 40 odsto upitanih krive liberale za rascep, dok oko 20 odsto za to optužuju Pontu. Čak 13 odsto misli da je za sve kriv predsednik Basesku, koji je veoma zainteresovan za raspad USL-a, čime je „dat kiseonik Baseskuovim političkim strankama koje su na umoru”. Antonesku je već počeo da se grčevito brani od optužbi da je „faktički” već prešao u „okuženi” Baseskuov tabor, te da je „izdao stvar”.
Dobar deo rumunskog javnog mnjenja je nezadovoljan zbog novog političkog obrta i krize koja je nastala. Naročito što to dolazi u trenutku kada je Rumunija ekonomski živnula, tako da je u 2013. zabeležila najveći ekonomski rast (3,5 odsto) u čitavoj Evropskoj uniji. Sada će, tvrdi se, umesto rada na daljem socijalnom i ekonomskom razvoju, sve biti podređeno prljavom političkom ratovanju.
Rumunski mediji pišu i o još jednom nezadovoljstvu običnih građana: o tome da „nažalost, mi nismo Nemci” koji su ne samo marljivi i ozbiljni, već i politički stabilni. Prema oceni analitičara, i kod Nemaca se sklapaju „čudovišne koalicije” između desnih i levih, ali one traju čitav jedan izborni ciklus.
Sada je pažnja ovdašnjih medija usmerena na pitanja u vezi sa daljim opstankom Viktora Ponte u premijerskoj fotelji. Tvrdi se da on već radi na obrazovanju svog trećeg kabineta u koji će, pored njegovih sićušnih saveznika – konzervativaca i „uneperista” (UNPR – Stranka jedinstva rumunske nacije), ući i predstavnici UDMR, stranke rumunskih Mađara. Tako će Ponta u parlamentu raspolagati uskom većinom.
Liberali prelaze u opoziciju, gde će se naći rame uz rame sa Baseskuovim pristalicama, čije se političke skupine trenutno jedva vide na političkoj sceni.
Milan Petrović
objavljeno: 27.02.2014.
