Izvor: VOA, 26.Apr.2023, 13:06
Tajvan sa SAD potpisuje sporazum o održavanju borbenih aviona
Tajvan i SAD potpisali su dva ugovora u vrednosti od blizu 420 miliona dolara za održavanje borbenih aviona koje poseduje samoupravno ostrvo koje Kina smatra svojom teritorijom. Na osnovu sporazuma, oko 323 miliona dolara biće dodeljeno za ugovor o delovima koji traje do marta 2028. godine, prema izvještaju lokalnih medija. Manji ugovor, koji traje do juna 2027, obuhvata nestandardne delove i avio materijale. Ugovori su potpisani u nedelju. Tajvan se oslanja na SAD kada se radi o kapacitetima protivvazdušne odbrane kako bi osigurao svoj vazdušni prostor i pripremio se za moguću kinesku invaziju. Kina poslednjih godina pojačava vojni pritisak u pokušaju da primora ostrvo da prihvati integraciju sa kontinentalnim delom Kine. Kineski ministar spoljnih poslova Ćin Gang rekao je 21. aprila da je povratak Tajvana u Kinu sastavni deo međunarodnog poretka posle Drugog svetskog rata: "Kada se kineska zemlja povrati, ona nikada više neće biti izgubljena... svako ko se igra vatrom u vezi sa Tajvanom opećiće se". Vašington post je 15. aprila citirao poverljiva dokumenta koja su procurela iz Pentagona i u kojima se između ostalog kaže da je malo verovatno da će Tajvan osujetiti kinesku vojnu nadmoć u vazduhu u sukobu preko moreuza, jer su ostrvski aerodromi i radarski položaji u dometu kopnenih raketa snaga Pekinga. Prema dokumentima, nešto više od polovine tajvanskih aviona je u potpunosti sposobno za misiju, a tajvanski zvaničnici sumnjaju u sposobnost svoje protivvazdušne odbrane da "precizno otkrije lansiranje projektila". U dokumentima se takođe navodi da se Tajvan plaši da bi moglo da potraje danima da se avioni prebace u skloništa, ostavljajući ih za to vreme ranjivim na udare kineskih raketa. Ministarstvo nacionalne odbrane Tajvana je 16. aprila saopštilo da sadržaj dokumenata nije u skladu sa činjenicama. Filip Saunders, direktor Centra za proučavanje kineskih vojnih poslova i istaknuti naučni saradnik na Univerzitetu nacionalne odbrane, rekao je za servis Glas Amerike na mandarinskom jeziku, 20. aprila na događaju čiji je domaćin bio Centar za novu američku bezbednost (CNAS) iz Vašingtona, da će ta protivvazdušna odbrana predstavljati veliki problem za Tajvan, jer su njegovi aerodromi i radari u dometu kineskih projektila koji se lansiraju sa kopna. Saunders je rekao: "Mislim da je opšta procena da će tajvansko vazduhoplovstvo prilično brzo izaći iz borbe jer će aerodromi nestati, a ako se vazdušne snage vinu u nebo, biće u dometu rakta zemlja-vazduh stacioniranih na tlu (Kine)". Hari Halem, viši saradnik Instituta Jorktaun, tink-tenk centra u Vašingtonu, rekao je za Glas Amerike na mandarinskom u mejlu od 20. aprila da je najveći problem Tajvana geografski. Halem je rekao: "Tajvan je gusto naseljen velikim gradovima, što ga čini paklenim gradskim borbenim područjem, ali je takođe veoma mali, pa je (u teoriji) lako prekriti izviđačkim elementima kako bi se identifikovali neprijateljski ciljevi". "Još jedna velika ranjivost tajvanskih aviona je mogućnost da budu pogođeni na zemlji u prvom udaru kineskih raketa", rekao je on. "Procurele i druge informacije ukazuju na to da Tajvan nema ojačana skloništa za avione koja bi zaštitila njegove vazdušne snage ukoliko su uhvaćene na zemlji, a s obzirom na broj kineskih aviona, Tajvan bi jednostavno mogao da bude preplavljen." Čie Čung, istraživač u Fondaciji za nacionalnu politiku, istraživačkom centru sa sjedištem u Tajpeju, rekao je za Glas Amerike na mandarinskom da je jedan od glavnih izazova za tajvansko ratno vazduhoplovstvo to što su aerodromi i radari za rano upozoravanje u zapadnom Tajvanu veoma ranjivi na kinesku sabotažu. On je za Glas Amerike rekao u telefonskom intervjuu 21. aprila da tajvanski sistem protivvazdušne odbrane, uključujući razne radare dugog dometa, i dalje rade nesmetano i da je efikasnost celokupne zajedničke protivvazdušne odbrane prilično dobra. Na primer, kada Kina lansira balističku raketu, tajvanski radar za rano upozoravanje obezbeđuje najmanje sedam minuta ranog upozorenja relevantnim protivraketnim jedinicama. "Ali problem je u tome što je većina radara dugog dometa koji čine naš sistem protivvazdušne odbrane na fiksnim pozicijama. Vrlo je verovatno da će efekat ovih radara dugog dometa (položaja) biti smanjen nakon prvih nekoliko kineskih talasa napada balističkim raketama velikog dometa. Ako njihov broj počne značajno da opada, to će uticati na uspešnost presretanja protivvazdušnim raketama", rekao je on. A Kina ima više vazdušnih snaga od Tajvana. Prema Global fajerpauer end forses (Global Firepower and Forces) , kineska vojska ima više od 3.000 aviona i skoro 400.000 ljudi u svom vazduhoplovstvu. Tajvan ima nešto više od 700 aviona ukupno i više od 30.000 pripadnika vazduhoplovnih snaga. Erik Čen, viši strateg u Vazduhoplovnim snagama Sjedinjenih Država, rekao je za Glas Amerike na mandarinskom da bi najveće vazdušne pretnje Tajvanu mogle doći od velikih rojeva bespilotnih letelica ili balističkih projektila kratkog dometa. U mejlu od 20. aprila, on je rekao da bi u scenariju invazije Kina mogla da pokuša da iskoristi masovnu vatrenu moć da potisne tajvanske branioce, dobije nadmoć u vazduhu i, na taj način, prevaziđe nedostatke koje bi doneo napad na zahtevnom terenu. Gubitak nadmoći u vazduhu imao bi teške posledice po Tajvan. Halem je rekao da ukoliko Sjedinjene Države i njihovi saveznici ne pomognu Tajvanu da povrati prevlast u vazduhu, Tajvan može da izgubi rat u Tajvanskom moreuzu. Čen je rekao da bi SAD mogle da rade sa saveznicima kako bi se Tajvanu obezbedilo više sistema protivvazdušne odbrane i raketa, stvarajući višeslojni, integrisani sistem vazdušne i protivraketne odbrane. Čung veruje da SAD još uvek treba da dele informacije sa ranim upozorenjima kako bi pomogle Tajvanu da sprovede transfer borbenih aviona i razmotriti prodaju protivbrodskih raketa dugog dometa AGM-158C Tajvanu kako bi se sprečilo da kineski avioni uđu u vode istočno od Tajvana, kao i da obezbede lovce F-35 da odgovore na napade Kine na aerodrome i piste. Adrijana Žang doprinela je pisanju ovog izveštaja.
.jpg)
