Izvor: Blic, 12.Jan.2011, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radojičić: Sve je ovo „efekat Đapo“
BANJALUKA - Neizborom Mirsada Đape iz SDP BiH za predsedavajućeg Veća naroda RS pokrenuta je do sada neviđena političko-pravna zavrzlamu u Srpskoj. Klub Bošnjaka na jučerašnjoj Zajedničkoj komisiji NSRS i Veća naroda nije odustao sa osporavanjem izbora Aleksandra Džombića na mesto novog premijera RS.
To znači da će odluku o tome da li je Džombićevim izborom povređen bošnjački nacionalni interes u RS dati Ustavni sud Srpske, najdalje za oko 40 dana. Međutim, apsurdno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je da su bošnjački delegati, pod plaštom borbe za ustavnu ravnopravnost, svojim vetom politički obespravili srpske predstavnike u RS. Osim osporavanja Džombića, oni ne priznaju ni izbor Momira Malića na mesto predsedavajućeg Veća naroda RS.
„Član 69 Ustava RS kaže da od šest ustavnih funkcija, najviše dve mogu da se popune pripadnikom jednog konstitutivnog naroda ili iz reda ostalih. Sada nijedan narod, a ni ostali, nemaju više od dve funkcije. Naprotiv, Klub Bošnjaka je osporio dva jedina Srbina koji su izabani. To je apsurd i borimo se s tim", kaže predsednik NSRS i predsedavajući Zajedničke komisije Igor Radojičić.
On ponavlja da se radi o isključivo političkoj odluci, s ciljem blokade izbora Vlade RS jer prilikom izbora Vlade i premijera nije povređen Ustav RS. Naime, izborom Džombića, on bi bio drugi Srbin na šest funkcija.
„Ovde je reč o političkom obračunu, gde nekom morate objašnjavati da je vani dan kada je dan, a on to ipak neće da shvati. Cilj je blokada, kako bi se pokazalo da ni u RS ne može sve da funkcioniše, dok u drugom dvorištu ne funkcioniše ništa. Sve je ovo efekat Đapo", kaže Radojičić.
Mada je dan ranije na Veću naroda RS bilo reči da bi Bošnjaci mogli da odustanu od veta na Džombićev izbor, u slučaju da im se ostavi mogućnost da popune poziciju glavnog tužioca RS, to se pak nije desilo. Radojičić otkriva da se ta mogućnost spominjala u dvočasovnoj raspravi, ali nije bilo osnove da se Bošnjacima obeća ta pozicija.
„Bilo bi neozbiljno da mi bilo šta zaključujemo po tom pitanju jer Visoki sudski i tužilački savet BiH imenuje glavnog tužioca. Praktično, oni na tu poziciju mogu da postave bilo koga ko ispunjava zakonom propisane uslove. Gledano ustavno, u ovom trenutku na toj poziciji mogao bi da bude samo Bošnjak ili neko iz reda ostalih", kaže Radojičić.
Šef Kluba bošnjačkih delegata Mujo Hadžiomerović indirektno je priznao da se radi o političkim spletkama.
„Ako pogledate na nivo BiH, ali i u FBiH, to je sve isto. Svuda se dešavaju usaglašavanja i dogovaranja. To je jedan paket koji treba da se uredi na višim nivoima", kaže Hadžiomerović. Ipak, na pitanje da li to znači da bošnjački veto u RS nema pravnu, nego političku podlogu, on se ogradio rečima: „Kada je u pitanju naša inicijativa, ostajemo pri tome da smo ustavno zaobiđeni.”
Podsećamo, Klub Bošnjaka smatra da im od šest ustavnih funkcija u RS pripada bar jedna, iako to u Ustavu RS nigde decidno ne piše.
Veto bez osnova
Posebna priča je sama procedura pokretanja bošnjačkog veta na izbor premijera. Naime, odluka NSRS o Džombićevom imenovanju je pojedinačni, a ne opšti akt - kao zakon - na koga se po Ustavu RS može pokrenuti veto.
„Zato Zajednička komisija nije mogla ništa da uradi. Ustav propisuje da se ulažu i usaglašavaju amandmani tokom postupka pokretanja vitalnog nacionalnog interesa. Ovde nema amandmana jer nismo mogli da imenujemo novog premijera", kaže Igor Radojičić.
