Izvor: Blic, 08.Apr.2017, 10:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
RODOS Turistički raj
Rodos je istinski kosmopolitski centar, turistički raj kako za Grke tako i za brojne strance...Ponosi se čarobnom obalom, božanstvenim morem i fantastičnim klimom koja posetiocima omogućava da uživaju tokom cele godine. Ali, Rodos je uvek i u svakoj prilici i nešto više.
Dobio je ime po mitskoj nimfi Rodi. Ostala je priča da se zanosna nimfa, baš ovde, upustila u ljubavnu vezu sa bogom Heliosom. Po grčkoj mitilogiji Helios je zaštitnik Rodosa. Ostrvu je darovao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << blagorodne zrake, umivao ga talasima svoje svetosti, ukrasio plavetnilom, dajući mu, usput, svoju snagu i sjaj. Kao takav Rodos je izrastao u biser Dodekada s fascinantnom prirodom i neprocenjivim bogatstvom spomenika kao dokazom ljudske moći i duha...
Četvrto je po veličini ostrvo Grčke neznatno udaljeno do obala Male Azije. Čini prirodnu granicu između Egejskog i Sredozemnog mora s obalom od 220 kilometara i prelepim peščanim, šljunkovitim ili kamanitim plažama. Rodos ima i svoju planinu s najvišim vrhom od 1.205 metara, izvore, doline, pijaću vodu i 100.000 gostoljubivih stanovnika.
I istorija mu je darovala bogato nasleđe. Spominje se u Trojanskom ratu a opisuje ga i Homer u „Ilijadi“. Prvi stanovnici bili su Minojci a potom su gospodari ostrva postali Dorani koji su na Rodosu osnovali tri grada: Lindos, Jalisos i Kamiros.
Novi period počinje 408 godine p.n.e. Na severnom špicu, a zarad uspešnije odbrane od brojnih zavojevača, od napravljen je novi grad – Rodos. Jedan od najlepših u antičkom svetu. Vrlo brzo Rodos je izrastao i u pomorski, trgovački i kulturni centar Mediterana.
Riteri Javanovci iz osam zemalja daju novu dimenziju u istoriji Rodosa. Pristigli su na ostrvo 1204 godine i obnovili grad...
Najlepše građevine Rodosa, sačuvane i do danas, potiču upravo iz tog perioda. Jovanovci su ostali na ostrvu sve do 1522. kada Rodos, u čuvenoj opsadi, zauzima Sulejman Veličanstveni. Pod vlašću moćne Otomaske imperije Rodos je bio sve do 1912. godine kada ga preuzimaju Italijani. U nadi da će na Rodosu ostati za sva vremena obnovili su palatu Velikog majstora i u njoj čak postavili grb Viktora II Emanuela...Na kraju, Rodos je kao i sva ostala Dodekadsa ostrva, pripao Grkoj. Dogodilo se to 1948. godine.
Grad Rodos, smešten na severnom špicu ostrva, verovatno je jedan od najlepših u Sredozemlju. Jako sunce obasjava ga tokom cele godine. Istočnu obalu zapljuskuje Sredozemno more a zapadnu vetroviti Egej. Luka Mandraki smeštena je u istočnom delu grada. Na dva doka Mandrakija postavljene su figure jelena i srne. Po predanju, baš na tom mestu, stajala je čuvena figura Kolosa sa Rodosa, jedno od sedam čuda antičkog sveta. Nedaleko odatle je i ulaz u Stari grad, sa spletom uskih uličica i brojnim palatama u koje se ulazi kroz dvorišta prekrivena crveno-belim mozaikom. Starim gradom dominira palata Velikog majstora, danas muzej, do koga se stiže originalnom ulicom Ipoton nastalom još u 14. veku.
Drugi po veličini grad ostrva je Lindos. Nazivaju ga još i „najlepše selo na svetu“ verovatno zbog prelepe plaže u Zalivu apsotola Pavla. Ili, moguće je, zbog kombinacije riterskih zidina i antičkog hrama iznad grada. U uskim uličicama Lindosa su smeštene mnogoborjne prodavnice sa u Grčkoj verovatno najlepšim proizvodima od karamike.
Rodos, danas, živi dva sasvim različita života: život buke i vreve u letnjoj sezoni i spokojan porodični život u zimskim meseceima. Ukras Rodosa su i dve fascinantne peščane plaže: Zambika i Afantu. Na Rodosu je i predivna kamenita plaža „Entoni Kvin“ na kojoj su snimane sekvence filma „Topovi sa Navarona“...Na Rodosu je i veliki broj restorana s bogatstvom grčke kuhinje ali i specijalitetima iz mnogih delova sveta
Vinski podrumi su takođe jedan od zaštitnih znakova Rodosa. Jedno od najpoznatijih vina je Kavalieri... .
Čitaoci koji budu učestvovali u Velikoj "Blicovoj" nagradnoj igri i pronađu tri ista simbola za nagradno letovanje koje je omogućila turistička agencija "Kon Tiki", putovaće u Lefkadu i na Kasandru, a ne na sva mesta o kojima ćemo pisati.
.jpg)
