Izvor: Kurir, 01.Jul.2010, 12:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
RASPUST
Počeo je raspust. Letnji. Pravi. Školska godina nije produžena. Dobri ministar je skratio gradivo. Mislim nekoliko zadnjih lekcija. Trebalo bi ceo program da se zauvek skrati. Torbe su preteške, a znanje koje se stiče široko i nepotrebno. Danas se na Guglu pronađe i koje su reke, i gde su planine, i šta su skrivenosemenice. Sve što su deca napamet naučila za ocenu, sve se zaboravi. Ko je učio, uskoro dobija knjižicu. Ko nije, moraće po ovoj vrućini da zagreje ionako vruću stolicu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Kečevi se mogu popraviti i u avgustu. Lektiru će, šatro, svi pročitati. A sveske i knjige se sklanjaju daleko od očiju. Sada se misli samo o tome gde otputovati.
Neko će na more, neko u banju, a ostali kod bake i dede na selo. Selo nas je othranilo. Nema Srbina koji nije poreklom iz nekog sela. Dolaze Beograđani. Čuje se širom Šumadije, južne Srbije i Homolja beogradski akcent: „Draginja, jebote, mislim, nemojte pretovarati taj traktor, totalno će se prevrnuti“. „Ćuti, bre, i tovari to seno, e l’ viš da će kiša“. Seoska idila. Domaća hrana, zdrava seoska deca, prve ljubavi. Ko ima gde na selo, blago njemu. Pije se pivo na hektolitre, navija za „orlove“. Naši su fudbaleri dvaput izlazili na pistu. Imaju pravo još jednom. Prikazuju nove modele dresova i srpski grb. Igraju po vrućini, a smetaju i trube.
Sećam se kako smo kao deca odlazili vozom „Dioklecijan“ do Splita, a onda trajektom Bol na Braču, ili Makarska, Omiš. Pre dvadeset i više godina. Danas se ide u Grčku. Nismo baš omiljeni u Hrvatskoj. Zemlji sa 1.244 ostrva. U principu, malo ti oko Zadra ili Splita ogrebu kola ili pokažu srednji prst, i to je to. U Istri je ipak drugačije. Idemo u Istru. Ko ima para, može i u Španiju, Portugal, Turska je odavno hit destinacija.
Naše planine su prelepe leti. Samo da se nađe hlad. Mogu i banje. Beograd ostaje sam i polupust. Dok se vratimo, biće valjda završen Bulevar kralja Aleksandra. I bolje da odemo da ne pravimo gužvu. Asfaltiraju se ulice po gradovima. Nekoliko kilometara i stop, nema više para. Dobro je i toliko na ovu krizu. Na Adi, beogradskom moru, uskoro neće biti mesta za peškir. Tako je i na bazenima. Naši odlikaši i ostali dobro rone, plivaju. Voze se roleri i bicikli. U svakom gradu koji drži do raspusta zatvaraju se glavne ulice, stvaraju pešačke zone. I opet pivo. Dosta piva. Najslađe je ispred prodavnice ladno. Malo priče o politici, i daj turu...
Poneki letnji pljusak i oluja pokušaju da deci pokvare raspust, ali neuspešno. Deca vole kišu, gacaju po barama, skupljaju kišnicu, trče po kiši. Dok im tate nošene bujicom plove Banovim brdom. Kakva bujica, ne ponovilo se. Priroda buja, sve je zeleno. Sunce pa kiša. Molimo roditelje da deci omoguće što lepši raspust. Molimo i decu da se dobro odmore jer od septembra počinje ponovo škola. Vidimo se 1. septembra.
