Izvor: BKTV News, 12.Nov.2014, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
RASKRŠĆE SRBIJE: Između istoka i zapada
Tokom dvovekovne moderne istorije Srbije došlo je do evropeizacije u formiranju države i kulture, ali nikada nisu prekinute duhovne niti sa Rusijom. Kao moćna slovenska imperija Rusija je u 19. veku težila da izađe na topla mora, te je s pažnjom sprovodila svoj uticaj na Balkanu, gledajući ka Levantu, kao i ka crnomorskom basenu.
Kultura Srbije i prosvećenost je bila na razmeđi Istoka (Rusije) i Zapada (Nemačke i Austrougarske monarhije). Carska Rusija je bila diplomatski >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << posednik stasavanja autonomije i državnosti Srbije, ali je na Berlinskom kongresu 1878. godine Zapad odigrao ključnu ulogu u davanju nezavisnosti i državnosti Srbiji i Crnoj Gori. Srbija je bila u carinskom sukobu sa Zapadom u periodu od 1906. do 1911. godine i u sporu posle ubistva kralja Aleksandra Obrenovića i Drage Mašin.
Rusija je ušla u rat sa Nemačkom i Austrougarskom da bi podržala Srbiju posle objave rata Srbiji od strane Beča i Berlina. Srbija, odnosno Kraljevina Jugoslavija obnavljana je na kapitalu Zapada, dok je SSSR bio podrška Titovoj Jugoslaviji do 1948. godine. Tada se bivša Jugoslavija okreće Zapadu, Maršalovom planu i vezama sa SAD računajući i NATO. Zapad, pre svega SAD, ali i Nemačka podržavale su raspad SFRJ i otimanje Kosova od Srbije.
Sada je Srbija na putu ka EU. Opet je usmerena ka Zapadu, ali ne krije da ne želi da prekida odnose sa Ruskom Federacijom. Srbija je članica „Partnerstva za mir” kao političke organizacije bliske NATO, ali ima vojno tehniku i ekonomsku saradnju sa Ruskom Federacijom. Srbija nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji zbog Ukrajine, ali je izvesno da će morati da u bliskoj budućnosti odredi svoju spoljnopolitičku poziciju.
Ambasador SAD u Srbiji Majkl Kirbi je mišljenja da je „Srbija više okrenuta Zapadu nego Istoku, i bliži su vrednosni sistemi Evropske unije (EU) i Srbije, uprkos istorijskim i verskim razlozima za saradnju sa Rusijom“. Rusija nikada nije porobljavala Srbiju, ali je SSSR imao ratne planove prema Jugoslaviji. Rusija nije bila u stanju da se suprotstavi razaranju Srbije tokom NATO agresije 1999. godine, ali je zaoštrila svoje odnose sa NATO i SAD.
Srbija je dobila podršku od Ruske Federacije za svoju diplomatiju oko Kosova. Ne treba zaboraviti da je Srbija energetski zavisna od ruskog gasa i ima vitalne projekte i sa Rusijom i sa EU i SAD. Dakle, Srbija je na raskrsnici strateških interesa zapadnih sila i NATO u svom prodiranju ka crnomorskom basenu, kao što je bitna i za geoekonomske interese Ruske Federacije na Balkanu.
Na ekonomskom planu Srbija ima dosta obaveza prema EU i MMF-u koji daje „zeleno svetlo“ za strane investicije i sređivanje monetarne sfere. Počevši od 2015. godine Srbija treba da predsedava OEBS-om sa obavezom sprovođenja uravnotežene evropske političke stabilnosti i održavanja mira pre svega u konfliktu u Ukrajini.
Tokom predsedavanja Srbije OEBS-om ukrstiće se koplja EU, SAD i Ruske Federacije u rešavanju ključnih pitanja vezanih za evropski mir i stabilnost. Srbija dobija vidnu ulogu, ali i veliku hipoteku uravnotežnja odnosa između Zapada (EU, SAD, NATO), Istoka(Rusija) i Balkanskog regiona. Američki ambasador pokušava da ukaže zvaničnom Beogradu kako je neophodno da se prikloni Zapadu, a ovde je reč o interesima Srbije, stabilnosti Balkana i Evrope bez ucena i pritisaka.
Tomislav Kresović
The post RASKRŠĆE SRBIJE: Između istoka i zapada appeared first on BK Televizija - BKTV News - Telefakt.
