Izvor: Blic, 13.Jun.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putnici ne mogu da kupe kartu
Putnici ne mogu da kupe kartu
KOSJERIĆ - Već godinu i po putnici koji vozom putuju iz Kosjerića na Železničkoj stanici ne mogu da kupe kartu, ali ni telefonom da dobiju informaciju o polasku, odnosno, najčešće, kašnjenju vozova. Zato na stanici često provedu i po nekoliko sati čekajući da se pojavi voz iz pravca Valjeva ili Požege.
Možda se putnici i ne bi bunili što kartu na stanici ne mogu da kupe. Neki priznaju da se u vozu lako sa kondukterom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mogu nagoditi i putovati upola jeftinije. Problem je što se, kad blagajnik ne radi, niko ne javlja na telefon obaveštenja.
- Putujem svakog radnog dana i uvek moram da dođem na vreme i da na stanici čekam vozove koji kasne. Da sam imao informaciju da voz kasni mogao sam to vreme provesti u kancelariji - kaže Zoran Petrović iz Požege, zaposlen u Kosjeriću.
- A šta da kažemo tek mi sa sela - nadovezuje se Radovan iz Makovišta - Okrenem telefon, ne javlja se niko. Tek kad stignem ovde da sačekam dete na stanici, od otpravnika saznam da voz kasni. Pre petnaestak dana skoro dva sata sam čekao. I ne samo ja. Bilo je bar 50 ljudi. Vode nemaš gde da piješ, a toalet zaključan.
I zaposleni na stanici dele mišljenje putnika i žale što najlepša stanica na pruzi Beograd - Bar polako propada, no, niko od njih se ne usuđuje da priča za novine.
Saznajemo, ovakvo stanje traje od 20. decembra 2005. godine. Tada je 'Železnica' podeljena na dva preduzeća. Jedno se bavi saobraćajem i infrastrukturom, a drugo organizacijom prevoza. Između ostalog, ukinuto je mesto blagajnika i čistačice. U toku dana robni magacioner, kad nije na svom primarnom zadatku, povremeno prodaje karte i javlja se na telefon obaveštenja. Posle 18 sati u stanici ostaje samo otpravnik. A on se na telefon ne javlja, zaboga, jer zvoni u susednoj kancelariji, odnosno, u drugom preduzeću.
- Nekada su žardinjere sa cvećem bile na sve starne. Sada stanica zarasta u korov, a kad ugreje sunce od smrada ne može da se živi, jer su putnici prinuđeni da vrše nuždu iza stanice. Ovde se vozovi često ukrštaju i stoje i po dvadesetak minuta. Izađu putnici da piju ili natoče vode i kad naiđu na zaključana vrata, psuju i železnicu i ovakvu državu - kaže jedan kosjerski taksista.
Do odgovornih u direkciji železnice nismo uspeli da dođemo. Nadamo se, da će, nakon ovog teksta, oni sami pronaći razlog da se javno oglase.
D. Jovanović
