Izvor: RTS, 23.Nov.2013, 00:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Putevi pravde vode u Strazbur!

Sud u Strazburu primio 11.800 predstavki iz Srbije, što ukazuje da građani nisu mogli adekvatno da zaštite svoja prava, kaže ministar pravde. Potrebno da se ujednači sudska praksa, da sudije sarađuju, ali i da se poštuju odluke Evropskog suda za ljudska prava, kažu upućeni.

Srbija je peta zemlja u Evropi po broju predstavki pred Evropskim sudom za ljudska prava, a prva ako se gleda broj predstavki u odnosu na broj stanovnika. Podatak da je do 31. oktobra Evropski sud za >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ljudska prava iz Srbije primio 11.800 predstavki, ukazuje da građani nisu mogli adekvatno da zaštite svoja prava na domaćem nivou, kaže ministar pravde.

Otvarajući projekat "Podrška sudstvu u Srbiji u primeni Evropske konvencije o ljudskim pravima", iz Saveta Evrope napominju da gotovo dve trećine od ukupno 176 hiljada predstavki pred sudom u Starzburu dolaze iz pet zemalja: Rusije, Italije, Ukrajine, Turske i Srbije.

Među gotovo 12 hiljada predstavki pred Međunarodnim sudom za ljudska prava u Starzburu, nalaze se i žalbe građana koji su žrtve različitih odluka sudova u Srbiji.

U sličnim pravnim okolnostima sudije u različitim sudnicama i sudovima ne donose iste presude.

Ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković kaže da je na vlastima da obezbede i uspostave efikasan mehanizam za prevazilaženje različitog postupanja.

"U tom smislu je jasno da je zapravo sada na apelacionim sudovima koji odlučuju o žalbama na odluke osnovnih i viših sudova da omoguće pravnu sigurnost kroz ujednačeno postupanje sudova", kaže Selaković.

Izvor prava srpskim sudovima treba da budu pravna shvatanja i stavovi vrhovnog kasacionog suda, odluke suda u Strazburu i drugih međunarodnih institucija.

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević, koji vodi računa da se u tim predmetima donose iste odluke kaže da ujednačavanje sudske prakse treba posmatrati kao praktično pitanje.

"Sudije svakodnevno rešavaju različite životne situacije, koje su često identične, primenjujući zakon i svoje slobodno sudijsko uverenje", objašnjava Milojević i dodaje da zbog toga sudije moraju međusobno sarađivati.

"Saradnja i poštovanje moraju postojati između svih sudova, nižestepeni sudovi moraju uvažavati odluke višestepenih sudova, a višestepeni sudovi moraju da zauzmu obavezujuće stavove za nižestepene sudove", kaže Milojević.

Ujednačiti sudsku praksu 

U Srbiji poslednju reč da li je povređeno pravo nekom građaninu daje Ustavni sud. Evropski sud u Strazburu u okviru jedne presude koju je doneo napominje da je ustavna žalba delotvoran pravni lek.

Podsećajući da je pred Ustavnim sudom trenutno 14.800 ustavnih žalbi, zamenica predsednika Marija Draškić kaže da se sudska praksa može ujednačiti čitanjem presuda Evropskog suda, koje moraju postati dostupne srpskim sudovima.

"Mislim da je takođe važno da se ta praksa evropskog suda za ljudska prava ne posmatra kao neki lepi izlog koji se povremeno pogleda, nego je veoma važno da sve sudije i tužioci znaju da se sve te odluke ili najveći njihov broj mogu situirati u predmete o kojima oni odlučuju", istakla je Draškićeva.

Osim povreda prava na pravično suđenje, među 11.800 predstavki, dve hiljade se odnosi na neizvršenje pravosnažnih odluka protiv društvenih preduzeća, 3.000 na takozvane ratne dnevnice bivših vojnih rezervista i veliki broj na isplate kosovskih penzija.

Sagovornici su saglasni da te brojke pokazuju da bi rešavanjem sistemskih problema broj predstavki pred sudom u Strazburu bio znatno manji.

Nastavak na RTS...

Radio 021: Srbija prva po broju žalbi sudu u Strazburu