Izvor: BKTV News, 08.Dec.2012, 17:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Puca “brak” sa bogatima!
Sa zahuktavanjem borbe protiv korupcije i kriminala, neminovno je da između vlasti i bogatih, neću reći i svih tajkuna, počinje da puca “brak”. Prošle su “medene godine, a ne meseci”velike ljubavi između “čuvara” državne imovine i tajkunizacije siromašne i obogaljene Srbije. Mislim na privatizaciju, u blagonaklono gledanje u iznošenju neoporezovanog profita, na “stranačku naklonost” prema otimanju njaboljeg i najatraktivnijeg zemljišta. Pogotovo na stravično iscrpljivanje >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << malih proizvođača čiju su robu veliki plaćali sa 120 ili 160 dana zakašnjenja.
Bio je to period u kome su upravo privilegovani i otimači nekadašnje društvene imovine bili najveći zagovornici da država mora da se odrekne svega. I da je “država najgori mogući gazda”. Bez toga bi bilo nemoguće da nekadašnji visoki funkcioner Demokratske stranke, bez tendera i javnog nadmetanja kupi tri šećerane za devet evra i danas bez saznanja kolike su bile zalihe u njima i kome je pripala dobit od “šećerne afere” na koju je ukazivala i Evropska unija?! Danas je “kralj šećera” ponovo u žiži interesovanja javnosti jer je ušao u verbalni sukob sa gradonačelnikom Beograda oko cene šećerne repe sa polja PKB, nekadašnje stopostotne kompanije Beograda.
Obnovljen je dijalog, na kome je prvi insistirao Dragomir Karić, tada odbornik Pokreta SNAGA SRBIJE- BK u Skupštini Beograda, a sada poslanik u republičkoj skupštini. Naime, Karić je branio tezu da tranzicija ne zbači da grad ne može da ima akcije u onom što donosi ili može da donosi profit, da tako puni budžet, a ne samo da zavlači ruku u džepove građana!
Proteklo je od tada dosta vode Savom i Dunavom, dok je i sam gradonačelnik Đilas, ovih dana izrekao:”Ako državne firme funkcionišu u Norveškoj, Nemačkoj, Francuskoj, nema razloga da ne rade i u Srbiji” !
Narodu je dogorelo do nokata. A ljudi iz bivše vlasti su, izgleda, shvatili da ranije teorije “što gore, to bolje” više ne opstaju, pa se neki i od njih počeli racionalnije da se ponašaju ne zbog one narodne – videla žaba da se vo potkiva, pa i sam digla nogu – već su shvatili da kada glad uđe na vrata, po grčkom i slovenačkom scenariju, narod izađe na – ulice!
U tome, ma koliko se međusobno ne slagali – vlast i opozicija – počinju bliskije da sarađuju. Prvi pozitivni potezi su vidljivi već na primeru Razvojne banke Vojvodine. Rukovodstva republike i pokrajine, posle svih kritika i pretnji u skupštini, pa čak i tužbi Ustavnom sudu, realnost počinje da preovlađuje. Traži se “poštena porodica” koje će da “usvoji” nedonošće i “novorođenče sa smetnjama u razvoju” u liku Vojvođanske razvojne banke. I to je dobro.
Nešto krupno se menja u glavama naše političke elite na obe strane – pozicije i opozicije – kada i gradonačelnik Beograd javno pita vlasnike krupnog kapitala koliko su firmi privatizovali, koliko je radnika radilo u njima tada, a koliko danas i kolika je u tim firmama prosečna plata. Kaže:” Kada to raščistimo možemo da pričamo o patriotama koji biraju da rade u Srbiji iako im se ne isplati – slobodno idite tamo gde vam je bolje.
A PKB je očigledan primer da postoji put oporavka mnogo toga što je uništavano u poslednjoj deceniji, ali i bumerang pre,a svima koji bi da ističu PKB a zaborave na “Ikarbus”?!
Naime,.nadležni u gradu žele da od PKB-a naprave firmu za ugled, ukazujući da je kroz privatizaciju nekadašnjem gigantu otkinuto ono što je najbolje, prodato “Frikom” Todoriću iz Hrvatske. “Imlek” ne baš čistom Salfordu, “Pekabetu” krpoz fuzije nekom sličnom, a od 40.000 zaposlenih, PKB ostao na nekoliko hiljada, sa preko 80 miliona evra duga: I, sada, kada se PKB oporavlja, “kraljevi šećera” ili nečeg drugog bi sa polja ove komapnije da kupuju repu ili druge proizvode ispod tržišnih cena?!
Nema ničeg spornog ako PKB hoće da ima svoju mlekaru, pogon za smrzavanje povrća, a ukoliko to bude profitabilno i šećeranu. Ne znam šta je sa onom koju je još “Beobanka” zidala za PKB. Beograd je sada spreman da sa državom proda gazdinstvo „7. juli”, kako bi se vratio deo dugova PKB od pre deset godina, ne bi li nastavio putem evropskog renome i kvaliteta.
Sudbina Srbije je sada u rukama onih koji biju žestotku bitku protv kriminala, onih koji još nisu našli formulu u kojoj najbogatiji neće da iznose profit iz Srbije. I da na najlegalniji i pravno legitiman način omogući svima koji su lažno optuživani i prognani iz zemlje da se vrate u Srbiju. I grade svoju, a ne tuđu zemlju.
Valja se setiti da je Bogoljub Karić, recimo, ne samo radio obrnuto, jer je profit iz sveta ulagao u Srbiju, već da ni posle sedam godina progonstva nema “smislene” optužnicu, a on svoj graditeljski i biznismenski talenat troši negde po evropskom ili azijskom delu nekadašnjeg Sovjetskog saveza.
Vreme je da svako pokaže svoje biznismensko umeće, da se omogući svim prognaninam, koji misle da mogu da sa slobode skinu ljagu sa svog imena, da se vrate. Jer, mnoge nije proterala samo vlast iz straha od političke konkurencije, već i njihove kolege. Nisu se osećali lagodno u društvu onih koji su svoj prvi milion stekli kao privatnici još u Brozovoj Jugoslaviji. A nisu ni učestvovali u privatizaciji, još jaoš manje u sankcijskim špekulacijama!
Mirko Stamenković
Tweet
