Izvor: B92, 10.Avg.2022, 20:37

Psihologija: Kako boje utiču na način razmišljanja ljudi

Naš svet je ispunjen duginim bojama, ali neke nijanse mogu da imaju neočekivani uticaj na našu sposobnost da se koncentrišemo, na naše raspoloženje, pa čak i na ukuse koje osećamo.

Pre nekoliko godina, zatvore u Evropi i Severnoj Americi zahvatio je neobičan trend.

Počeli su da kreče zidove ćelija u ružičasto.

To je postalo toliko uobičajeno da su 2014. svaki peti zatvor i policijska stanica u Švajcarskoj imali bar jednu ćeliju za pritvor ofarbanu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u drečavo ružičasto.

Dekor nije osmišljen kao estetski izbor ili da bi se milenijalska generacija prestupnika osećala ugodno, već da bi se primenila poznata naučna studija iz sedamdesetih.

Tada je istraživač Aleksandar Šaus ubedio mornaričku kaznenu ustanovu da okreči nekoliko pritvorskih ćelija u ružičasto, teoretišući na osnovu vlastitih eksperimenata da bi boja mogla pozitivno da utiče na ponašanje stanovnika, ublažavajući i umirujući njihovu agresiju.

Rezultati koje je postigao sugerisali su da je u pravu - memorandum koji je napisao Zavod za mornaričko osoblje naveo je da je pritvorenicima trebalo svega 15 minuta izloženosti ružičastoj ćeliji da bi im agresivno ponašanje i potencijal za nasilje opali.

Testovi u drugim pritvorskim centrima činilo se da potvrđuju njegove nalaze, a jednom kad je 1979. i 1981. objavljena nijansa koju je koristio - isprva napravljena pomoću 473 mililitra polusjajne crvene farbe za spoljnu upotrebu sa 4.546 mililitara čiste bele lateks boje - počela je masovno da se koristi zbog svojstava menjanja raspoloženja u zatvorima širom sveta.

Na primer, neke boje mogu da se koriste da nas navedu na delanje: pogledajte samo istraživanje koje poredi koliko puta su autostoperku, čiji se automobil pokvario, pokupili drugi auti u prolazu.

Kad je baksuzna putnica, koju je zapravo glumila članica istraživačkog tima, nosila crvenu majicu, pokupili bi je mnogo češće nego kad je nosila majicu bilo koje druge boje.

Pokazalo se da crvena izaziva neposrednije emocionalne reakcije, mada je to možda zbog nečega poznatog kao Berlin-Kejeva teorija, nastala na osnovu rada para američkih naučnika šezdesetih.

Jednostavno rečeno, oni su otkrili da je crvena uvek treća boja čije ime nastane u skoro 100 jezika koje su proučavali, odmah posle bele i crne.

Što je duže reč za crvenu bila u upotrebi, bio je veći broj asocijacija, značenja i nijansi koje ona nosi.

Na taj način, sama boja postiže jači efekat.

S druge strane, boja može da se upotrebi i za demoralisanje.

Jedna od svlačionica na fudbalskom stadionu Univerziteta u Ajovi bila je ozloglašeno okrečena u ružičasto, između ostalog i toaleti, u pokušaju da se priguši borbeni duh gostujućeg tima - zasnovano na Šausovim eksperimentima.

Koliko je to tačno bilo efikasno i dalje je otvoreno pitanje.

Čini se da statistika ukazuje na to da su, dok je ružičasta svlačionica bila u upotrebi, Ajova Hokajz imali natprosečnu stopu pobeda kod kuće, ali mogli bi da postoje i mnogi drugi razlozi za taj učinak (mogli su prosto da budu bolji tim, na primer).

Veći deo istraživanja o tome kako boje utiču na ljudsko ponašanje je kontroverzno, doduše.

Neke studije sugerišu da one mogu da utiču na sve, od našeg raspoloženja i naših osećanja do toga koliko nam brzo kuca srce, pa čak i na našu fizičku snagu.

Jarke nijanse crvene, na primer, pokazalo se da dovode do viših stanja uzbuđenosti i da čak mogu da odagnaju pospanost.

Eksperimenti takođe sugerišu da monotoni zadaci kao što su lektura mogu efikasnije da se postignu u crvenim kancelarijama, dok se kreativni zadaci, kao što su pisanje eseja, bolje rade u plavim sobama.

Ali drugi poslovi pokazali su da crvena i plava mogu da odvlače pažnju dok se neko trudi nešto da radi.

Drugi opet sugerišu da određeni tipovi ličnosti, kao što su introverti, mogu da budu podložniji spoljnim uticajima kao što je boja njihovog okruženja.

Ove kontradikcije navele su neke istraživače da upozore da se ne pridaje toliki značaj tvrdnjama o terapeutskim i psihološkim svojstvima različitih boja, tvrdeći da još uvek nema dovoljno dokaza koji bi ih potkrepili.

Jedna stvar je jasna: mi zaista prvo jedemo očima.

Kad vidimo veštački obojen proizvod, mi mu pripisujemo razne pretpostavke i očekivanja pre nego što se on uopšte približi našim ustima.

Možda očekujemo da jarkoplavi sladoled na štapiću, na primer, ima ukus maline, zato što smo naučeni da to očekujemo od sladoleda na štapiću te boje koje smo već jeli ranije.

Da sve bude zanimljivije, tajvanski potrošači bi umesto toga mogli da asociraju jarkoplavu boju sa ukusom mente, dok britanska omladina očekuje ukus maline.

A kad se šefovi kompanija za proizvodnju hrane igraju sa tom automatskom asocijacijom, to može da utiče na naš doživljaj hrane, kaže Spens.

Kad bi jarkoplavi sladoled imao ukus narandže, verovatno bi vam trebalo više vremena da prepoznate taj ukus.

Da li to može da izmeni intenzitet ukusa koji osećamo još se donekle osporava u naučnoj literaturi - neke studije pronalaze taj efekat, neke druge ne.

Jedna druga studija bavila se time kako boja etikete na flaši vina utiče na to kako dobrovoljci doživljavaju ukus crvenog vina u njoj: crvene i crne etikete, na primer, činile su verovatnijim da oni opišu vino kao "oporo".

Ali dok blede nijanse mogu da sugerišu mekoću, intenzitet boje sugeriše kvantitet, prema Karen Šlos, psihološkinji sa Univerziteta u Viksonsin-Medisonu i jednoj od najvećih proučavateljki boja na svetu.

Ona je pomogla u nastanku teorije o ekološkoj valenci zašto favorizujemo neke boje u odnosu na neke druge.

Ona ukazuje na legende na grafikonima sa podacima ili mape.

Odabrane boje - konkretno, njihov intenzitet - možda za nameru ima da iskoristi tu asocijaciju kako bi se manipulisalo načinom na koji vi tumačite te informacije.

"Ljudi pripisuju mape sa tamnijim bojama većem kvantitetu, što je veoma dobro iskorišćeno u većini mapa pandemije koje sam videla - više slučajeva ili smrtnih slučajeva predstavljeno je tamnim bojama", kaže ona.

Slične asocijacije mogu da dovedu do problema, upozorava Šlos.

Ako su podaci predstavljeni na način koji koristi svetlije boje za veće kvantitete, to može da dovede do toga da ljudi pogrešno razumeju ono što vide.

Ako se mapa pojavi na ekranu na samo delić sekunde, "tumačićete da je tamno više, a ne da je svetlo više", čak i ako to nije ono što podaci govore, kaže ona.

Ali Šlos je takođe pokazala da boje mogu da se koriste i za dobro - kao što je podsticanje na uzornije građansko ponašanje.

Njeno najskorije istraživanje bavilo se značenjem koje pripisujemo bojama.

"Želeli smo da razumemo kako asocijacije sa bojama utiču na očekivanja ljudi - tako da bismo mogli da ih anticipiramo i radimo dizajne koji se s tim poklapaju, da bismo im olakšali tumačenje", kaže ona.

Ona i njene kolege koristili su kante za reciklažu kao osnov jednog konkretnog eksperimenta.

Zamislite šest takvih kanti, identičnih veličina i oblika, ali svaku određenu za drugu kategoriju otpada sa znacima koji glase "staklo", "metal", "mešavina", i tako dalje.

Šlos je pretpostavila da menjanje boje kante može suptilno da nagovesti njenu svrhu, pomažući da se olakša ponašanje građana i minimizuju greške u razvrstavanju.

Kad su ona i njen tim pokazali volonterima slike šest različito obojenih kanti i zamolili ih da ih označe kako oni misle da treba, na površinu je isplivao obrazac.

Neke boje su bile tesno povezane sa nekom kategorijom: smeđa i žuta su momentalno sugerisale smeće, na primer.

Druge su, međutim, imale slabije asocijacije: crvena, na primer, nije momentalno prizvala nijednu kategoriju.

Postojala je, međutim, blaga sklonost da se crvene kante označe sa "plastikom" kad je trebalo da se izabere između njih šest.

Značenje boje je, dakle, kontekstualno, dodaje Šlos.

Usamljena bela kanta očigledno sugeriše papir, dok usamljena crvena kanta ne znači ništa.

Kad se uzmu zajedno, međutim, niz šest različito obojenih kanti za smeće mogu da utiču jedna na drugu i komuniciraju mnogo više i suptilnije.

Druge studije pokazale su da boje mogu direktno da utiču na učinak, naročito među decom.

Kad su osmogodišnjaci i devetogodišnjaci izvršavali niz zadataka u prisustvu različitih boja, naučnici su otkrili da je njihov celokupni učinak bio značajno lošiji oko crveno-sivih boja, koje su korišćene kao osnova.

I zaboravite na razmišljanje pod plavim nebom, pokušajte sa razmišljanjem u zelenom prostoru - makar ako je jedna studija o kreativnosti tačna, koja je pokazala korelaciju između kreativnosti među decom i prisustva te boje ili predmeta te boje kao što su biljke.

A ako želite da se dete koncentriše, možda treba da ofarbate učionicu u živopisne palete i tako unapredite njegove rezultate u učenju.

"Sve to sugeriše da su boje mnogo moćnije nego što smo mislili", kaže Šlos.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...