Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Nov.2012, 17:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pšenica zasejana na 600.000 hektara

BEOGRAD -

Pšenica je ove jeseni u Srbiji zasejana na oko 600.000 hektara, što su površine koje su premašile i najoptimističnije procene, izjavio je savetnik u Privrednoj komori Srbije (PKS) Milan Prostran.

Prostran je za Tanjug, istakao je da je pšenica uglavnom u dobrom stanju i kondiciji i pripremljena je za zimski period, te se uz dobro prihranjivanje azotnim đubrivima na proleće i povoljne vremenske uslove, može očekivati veoma dobra proizvodnja.

"Na >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << našu sreću, pre svega poljoprivrednih proizvođača, vreme nas je do današnjeg dana poslužilo, da mogu i u novembru da nastave sa setvom", rekao je Prostran.

Savetnik u PKS je napomenuo da će zvanični statistički podaci o zasejanim površinama biti objavljeni krajem novembra, odnosno početkom decembra, kao i da je prema procenama nekih stručnjaka, zasejana površina veća i od 600.000 hektara.

"Ja očekujem i veće prinose po hektaru za koje bi trebalo da se više borimo. Srbija ne treba biti zadovoljna sa četiri tone po hektaru, ona mora da ide ipak više ka nekom proseku između pet i šest tona po hektaru", istakao je Prostran i dodao da više zasejanih površina ublažava nizak prinos i produktivnost.

"Mi ćemo sledeće godine, pored zadovoljenja domaćih potreba stanovništva i nekih drugih industrija, ne samo industrije hleba, imati i sasvim solidne zalihe pšenice za izvoz", ukazao je Prostran.

Prostran je primetio da sa padom standarda raste potrošnja pšenice i kreće se negde oko 1,4 miliona tona, dok sa rastom standarda, godišnja potrošnja stanovništva u Srbiji pada na 1,3 miliona pšenice.

"I treba nam negde za industriju oko 200.000 tona. Dakle, mi sad imamo oko 500.000 tona pšenice viška za izvoz", rekao je Prostran.

Stručnjak PKS je istakao da Srbija treba da ostane prepoznatljiva država po izvozu pšenice i možda kao lider berzanske robe za izvoz pšenice na prostoru Balkana.

Prostran je naglasio da pšenica "može da bude i naša buduća nafta" i koristi se za proizvodnju bioetanola.

U tom slučaju pšenicu trebalo sejati na površini i do milion hektara, a milion do 1,2 miliona tona usmeravati za proizvodnju bioetanola, kako bi se popravio energetski bilans i smanjila uvozna zavisnost, mišljenja je Prostran.

"Mi smo veliki uvoznici pre svega dizel goriva. Srbija proizvede negde između 800.000 do maksimalno milion tona, a trošimo pet miliona tona. Ona (pšenica) bi mogla taj bilans da ublaži", rekao je Prostran.

Protekla godina je pokazala da su poljoprivrednici shvatili da se pšenicom ostvaruje solidan profit, obzirom na mala ulaganja, a ta žitarica u narednim godinama može biti izuzetno atraktivna sa stanovišta izvoza, profita, dohotka, ali kao i značajan izvor energije, zaključio je Prostran.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...