Izvor: Blic, 04.Jun.2014, 00:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prvo donatorska konferencija

Zasad postoje samo grubi podaci o iznosu štete od poplava, ali će sigurno prevazići visinu pomoći koju ćemo dobiti za njenu sanaciju - kaže Marko Blagojević, direktor vladine Kancelarije za obnovu Obnova: Prvo utvrditi štetu

- Kancelarija za obnovu i pomoć poplavljenim područjima koordiniraće posao na sanaciji poplavljenih područja, upravljaće prikupljanjem sredstava i stavljanjem na raspolaganje onih koja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << već postoje. Čekamo da pristignu svi zahtevi, nakon čega moramo da utvrdimo koliki je obim štete i koliko je novca neophodno da bi se krenulo sa sanacijom. Ključna stvar je na koji način će se pomoć trošiti jer se ovde ne radi samo o novcu već i o drugim vrstama donacija - kaže za “Blic” direktor Kancelarije Marko Blagojević.

Da li je Kancelarija i formalno počela sa radom?

- Jeste, pre dva dana, ali još se radi na njenom formiranju. U njen rad će biti uključeni i ljudi iz državne uprave. Razgovara se i sa međunarodnim partnerima da nam oni na raspolaganje stave i svoje eksperte, jer nam je međunarodna zajednica najvažniji sagovornik, a tu ubrajam EU, Svetsku banku, UN i druge bilateralne donatore.

Šteta se još procenjuje

Ukupna šteta od poplava je na kritičnoj infrastrukturi i po opštinama koje su podnele izveštaje za sada iznosi oko 460 miliona evra, rekla je potpredsednik Vlade Zorana Mihajlović. Prema prvim procenama dobijenim od lokalnih samouprava, šteta od poplava je gotovo 200 miliona evra, a procena štete na putnoj, energetskoj, železničkoj i telekomunikacionoj infrastrukturi je oko 260 miliona evra. Još nema kompletne procene za Obrenovac i još neke poplavljene opštine. Mihajlovićeva je kazala da ekspertski timovi već od srede kreću u proveru procena štete po lokalnim samoupravama i dodala da će precizna cifra biti poznata za najduže 15 dana.

Da li postoji bar okvirna procena štete?

- Grubi okviri postoje, iako podaci i dalje pristižu. Moraćemo i da se pozabavimo analizom da utvrdimo šta je direktna a šta indirektna šteta, i da li će biti dovoljno novca za njeno pokrivanje. Ono što je sigurno jeste da će visina štete sigurno prevazići visinu pomoći. Zato je važno na pravi način raspodeliti tu pomoć i najozbiljniji posao nas tek sada čeka, odnosno organizovanje međunarodne donatorske konferencije kako bismo dobili pomoć.

Kada bi ona mogla da bude održana?

- Deset nedelja je rok koji daje EU, ne samo nama nego je, inače, postupak takav. To je opšti rok za sve. Do tada, mi bismo morali da uradimo analizu potreba kako bismo na toj konferenciji prezentovali pravo stanje stvari i izašli pred donatore sa preciznim podacima i jasno definisanim potrebama.

Šta su prioriteti?

- Jako je teško odrediti. Primera radi, na zasejanim njivama koje su uništene u poplavama do 15. juna setva treba da se ponovi. U suprotnom, ovogodišnja setva je propala. Naselja koja su i dalje odsečena zbog srušenih puteva takođe su prioritet, a to su i oni koji ne žive u svojim domovima.

Da li ste bili iznenađeni kada ste čuli na RTS-u da ćete biti na čelu Kancelarije?

- Nisam bio iznenađen, jer sam o tome prethodno razgovarao sa premijerom. Bio sam pitan, tako da za mene to nije bilo nikakvo iznenađenje. Ipak, posle 17 godina provedenih u Cesidu, ovo je za mene velika promena i menjanje života iz korena.

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...