Izvor: RTS, 27.Jan.2020, 10:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvi slučajevi koronavirusa zabeleženi u srpskom jeziku
Svetu preti koronavirus, a o tome se nešto može reći i iz ugla lingvistike...
KORONAVIRUS. „Koronavirus se širi po celom svetu: prvi slučajevi u Maleziji i Australiji, u Kini umrla 41 osoba“, naslov je jedne od vesti koje nas sve brinu ovih dana.
Koronavirusi su grupa virusa koji izazivaju bolesti kod sisara i ptica, uključujući dijareju kod krava i svinja, ali i bolest >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << disajnih organa kod pilića.
Kod ljudi, bolest izaziva respiratorne infekcije, najčešće blage, ponekad i smrtonosne.
Ono što je ovde, s jezičke strane upitno – kako pisati ovaj novi virus.
VIRUS KORONA. „Virus korona inače izaziva nazeb. Od toga se ne umire. Nazeb podrazumeva u prvom trenutku iritaciju nosne sluzokože, kao i grla“, saznajemo dalje o tom virusu.
Sintagma virus korona je u stvari skraćeni oblik iskaza „virus koji se zove korona“.
Možemo, naravno, skraćivati na ovakav način, ali u našem primeru to nije prihvatljivo. Jer imenica korona je pozajmljenica iz latinskog corona, što znači venac.
Dakle, virus se ne zove venac, već imenica korona upućuje na to da je virus kao venac, kružnog oblika.
KORONA-VIRUS. „Svetska zdravstvena organizacija sazvala je za danas krizni samit zbog korona-virusa.“ Situacija je, izgleda, alarmantna.
Pisati korona-virus je problematično: primeri najlon-kesa, krimi-film ili foto-reportaža nastali su skraćivanjem sintagmi najlonska kesa, kriminalistički film i fotografska reportaža.
Tako ćemo i Šar-planinu pisati s crticom zbog okrnjenosti prvog dela (pun naziv je planina Šara).
Ali nećemo pisati korona-virus jer bi zbog crtice moglo da se pomisli da je oblik korona nastao skraćenjem prideva koronarni, koji se odnosi na arterije oko srca.
A ovaj virus ne napada srce već organe za disanje.
KORONA VIRUS. „Korona virus stigao u Evropu, potvrđen i treći slučaj u Francuskoj“, kao što vidimo, sve je teže.
Ovakav način pisanja (korona virus) u medijima je najčešći, mislim pre svega zato što svaka reč zadržava svoj akcenat.
Ali imenice mogu imati i dva akcenta, npr. nazOviprIjatelj, gde je na prvom „o“ kratkouzlazni, a na drugom „i“ kratkosilazni akcenat.
Mislim da se izbegava složeničko pisanje i zato što je spojni vokal „a“ (koronavirus).
Iako su u složenicama ostali spojni vokali znatno češći (poljoprivreda, dušebrižnik, mamipara), ipak spojni vokal „a“ nalazimo u reči domazet.
Dakle, moguća je složenica s dva akcenta i sa spojnim vokalom „a“.
KORONAVIRUS, IPAK. Pravopis srpskoga jezika kaže da se spojeno mogu pisati i „preuzeti gotovi oblici iz drugih jezika“.
A kako je u drugim jezicima? Coronavirinae (latinski jezik), Coronaviruses (engleski), Coronavirus (španski), Coronavirus (danski), Koronavіrus (ukrajinski), Koronavirus (češki)...
Ranije smo već primenili ovo pravopisno pravilo: u Rečniku stranih reči i izraza nalazimo odrednicu rotavirus, složenicu sa spojnim vokalom „a“, pa bi isto tako trebalo pisati koronavirus.
„A da li je Srbija spremna za koronavirus?“
