Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 30.Avg.2009, 16:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Protesti zbog zastoja u traganju za 15.655 nestalih
BEOGRAD/GRAČANICA - Međunarodni dan nestalih obeležen je danas na Tragu Nikole Pašića u Beogradu protestom zbog zastoja ekshumacija i identifikacija posmrtnih ostataka žrtava u ratovima između 1991. i 1999. u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu i Metohiji, a pod motom "Želimo istinu", nekoliko desetina Srba okupilo se danas u Gračanici, zatraživši rasvetljavanje sudbine nestalih i kidnapovanih rođaka i sunarodnika.
Protest u Beogradu je održan pod sloganom >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << "Tražimo istinu o najmilijima, ma kako bolna bila", u organizaciji Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih na prostoru bivše Jugoslavije.
Zločin prema porodicama nestalih
Okupljeni u Gračanici su kazali da na međunarodni dan nestalih žele još jednom da izraze negodovanje i protest prema onima koji "neće da učine ono što treba da učine". Trifunović je kazao da se prema porodicama kidnapovanih i nestalih i "danas vrši zločin".
"Tako što nadležni, a među njima je najodgovorniji Euleks, odbijaju da počnu otkopavanje i ekshumaciju na lokaciji u blizini Obilića gde su, pretpostavlja se, pokopani ostaci kidnapovanih rudara ugljenokopa Belaćevac", naveo je Trifunović.
Trifunović je preneo da međunarodne misije odlažu otkopavanje jame, zbog nedostatka para.
"Imali su novca da podižu najmoćniju silu, rakete, avione... ali nemaju novca da otkriju jame i zločine koji su počinili njihovi prijatelji i saveznici", primetio je Trifunović.
Razočarenje zbog diskriminacije srpskih žrtava Članovi porodica nestalih su na trgu telima načinili zatvoren krug držeći u rukama fotografije nestalih i simbolično time poslali poruku da se i danas vrte u krugu obećanja i da sudbina njihovih najmilijih još nije rasvetljena, mada je od završetka svih ratova prošla puna decenija.
Sa protesta je međunarodnoj zajednici, vladama regiona i privremenoj upravi na Kosovu i Metohiji (UNMIK) upućeno otvoreno pismo u kome je izraženo nezadovoljstvo što ne ispunjavaju preuzete obaveze i "razočarenje zbog diskriminacije srpskih žrtava".
U pismu, koje je na skupu pročitao predsednik Koordinacije srpskih udruženja nestalih Čedomir Marić, istaknuto je da se "sporo ekshumiraju već registrovane grobnice, posebno na području Hrvatske, a proces identifikacije traje godinama".
Od Vlada Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine zatraženo je da "što pre utvrde državnu strategiju za rešavanje sudbine nestalih i obezbede uslove da institucije, koje se bave tim poslom, mogu kvalitetno da rade"
Samo sećanje i podsećanje
Ljiljana Milić, član Udruženja porodica nestalih i kidnapovanih Srba je kazala da današnjim okupljanjem porodice nestalih hoće da nateraju "one druge da kažu istinu koju znaju". "Da li je ta istina žuta kuća? Da li je 400 njih, odvedenih u žutu kuću tamo ubijeno? Koji su im organi vađeni? Čija srca i bubrezi su presađeni? Gde žive u kojim ljudima u svetu? Ko je omogućio da neki drugi ljudi imaju bubrege, srca, jetre naših najmilijih? A šta mi imamo? Samo sećanje i podsećanje. Ne damo da istina o onima koji su nestali umre", poručila je Milić.
Veći pritisak na Vlade u regionu Predstavnicima međunarodne zajednice je poručeno da "izvrše veći pritisak na Vlade u regionu koje se oglušuju na vapaj porodica".
"Mehanizama za pritisak ima dovoljno, pogotovo za države regiona koje pretenduju na ulazak u Evropsku uniju", ukazale su porodice nestalih u otvorenom pismu.
"Nadamo se da Evropa neće u zagrljaj prihvatiti one koji dolaze preko neekshumiranih masovnih grobnica zaraslih u korov sa NN krstovima ili bez ikakvih oznaka, da neće dozvoliti ponavljanja zločina nad istim žrtvama izmeštanjem grobnica, krijući njihove posmrtne ostatke, i na kraju da neće dozvoliti da počinioci zločina ne budu izvedeni pred lice pravde bez obzira na versku ili etničku pripadnost", istaknuto je u poruci evropskim institucijama.
Delegacija Koordinacije udruženja porodica nestalih sa prostora Srbije, Hrvatske, Republike Srpske i Crne Gore položila je lovorov venac na improvizovanu spomen ploču sa lentom na kojoj piše "Našim najmilijim, članovi porodica", a minutom ćutanja okupljeni građani su odali poštu svim žrtvama.
Nemaju gde da polože cveće i zapale sveće
Potom su učesnici protesta krenuli u kratku protestnu šetnju do skupštine Grada Beograda, gde je delegacija ispred ulaza ostavila improvizovanu spomen ploču s lovorovim vencem.
Kako je objasnio Marić, porodice žrtava će pred gradsku skupštinu dolaziti kao i dosad sve dok ne budu imale gde da polože cveće i zapale sveće kada oplakuju njihove najmilije u vreme parastosa i obeležavanja datuma najvećih stradanja.
Marić je okupljenima saopštio da postoje obećanja da će posle ovog okupljanja biti usvojen idejni projekat za izgradnju spomen obeležja o proteklim ratovima.
Na protestnom skupu izveden je prigodan umetnički program u kome su učestvovali Jovo Maksić, glumac pozorišta "Duško Radović" sa poemom Vladimira Nazora "Majka Pravoslavna" i narodni pojac Svetlana Spajić koja je kazivala stihove epske pesme "Smrt majke Jugovića".
Kćerka kidnapovanog Veljka Markovića iz Prištine pročitala je svoje neuručeno pismo ocu naslovljeno sa : "Čeznem da ti kažem", a Nina Parlić odrecitovala je pesmu"Vratite nam tatu" u ime svih sinova i kćeri koji čekaju da im se tate vrate.
Pokrovitelji protesta porodica nestalih u Beogradu bili su Crveni krst Srbije i Međunarodni komitet crvenog krsta, a šef regionalne delegacije ove humanitarne organizacije Pol Anri Arni prisustvovao je skupu.
Prema podacima MKCK, na prostoru bivše Jugoslavije i dalje je nepoznata sudbina blizu 16.000 nestalih, od toga je najviše u BiH - 11.466, Hrvatskoj 2.300, a na Kosmetu 1.889 nestalih.
Srpska udruženja i vladina Komisija tragaju za još za oko 4.000 nestalih Srba, među kojima je i manji broj drugih državljana Srbije.
Odgovor o nestalim za pomirenje
Šef misije Euleks Iv de Kermabon, u izjavi povodom Međunarodnog dana nestalih, naglasio je da se pomirenje i potpuno obnavljanje društva ne mogu u potpunosti postići sve dok porodice i civilno društvo ne dobiju odgovore o nestalim licima.
"Ovaj dan predstavlja dobru priliku za podizanje svesti o ovom vrlo osetljivom i bitnom pitanju. Euleks razume tugu i nemir koje osećaju porodice nestalih. Mi takođe shvatamo očajanje u njihovom životu koje prouzrokuje ova neizvesnost", kaže Kermabon.
U izjavi on naglašava "da se pomirenje i potpuno obnavljanje društva ne mogu u potpunosti postići sve dok porodice i civilno društvo ne dobiju odgovore u vezi sa nestalim licima".
"Od decembra 2008. godine, Euleks je izvršio 88 terenskih operacija, 45 ekshumacija, odneo 405 uzoraka kostiju na DNK analizu, ekshumirao tela 66 pojedinaca, 61 put posetio porodice nestalih i predao posmrtne ostatke 61 preminule osobe porodicama", rekao je Kermabon.
Deset godina bola i očaja
Zorica Todorović iz Kragujevca je u crnini stala na Trg Nikole Pašića stišćući na grudima fotografiju oca koji je s majkom živeo u Lipljanu i jednog dana 1999. godine, kada je otišao iz kuće u kupovinu, nije se vratio...
To se dogodilo nakon što je u pokrajinu stigla međunarodna misija i njene trupe da osiguraju mir i bezbednost.
Zoričina majka je uzalud čekala supruga na ručak, a onda sa zebnjom u srcu krenula u Kfor da ga traži.
"Oni nisu znali gde je, a posle su kazali da je kidnapovan", kazuje Zorica ispovest, ličnu i različitu, a u suštini istu kao hiljade drugih, priču o nevinima koji su postali žrtve albanskog nasilja i ekstremizma.
"Moja majka je otišla kod druga moga oca, zvala ga je da ide s njom, jer nije smela da sama izađe na ulicu. Albanci napadaju, kamenjem gađaju Srbe", ispričala je ona reporteru Tanjuga.
"Moji roditelji su živeli u Kosovskoj ulici u centru Lipnjana. Nikada nisu imali problema, iako su u komšiluku živeli Šiptari. On nije hteo da ide iz kuće, ni kada su Srbi počeli da beže. Govorio je ja nikome ništa ne duguje i da ništa loše nije učinio", navela je Zorica.
Sve što je uspela da sazna, to je da su njenog oca presreli Albanci i tražili mu auto, "a on se usprotivio, pa su mu vezali oči, strpali ga u kola i odvezli".
Suprugu pokosio treći infarkt
Zoricina majka je na Kosovu ostala dve godine nakon što joj je suprug nestao da bi čula nešto o njemu, davala je izjave, tragala, ali ništa nije mogla da sazna.
Posle dve godine, pokupila se i došla kod kćerke u Kragujevac.
"Čuli smo razne priče. Ona je stalno plakala. Razbolela se, imala je šlog, pa dva infarkta, a onda je pokosio treći infarkt. Preminula je pre tri meseca", navela je Zorica.
Na pitanje da li postoji neki trag o tome šta se dogodilo njenom ocu odgovara: "Ne znamo ništa. Sumnjam da je odveden u 'žutu kucu' u Albaniji. Tamo kažu ima dosta kidnapovanih Srba, ima i grobnica. Čitala sam da su im organe vadili".
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
