Izvor: Blic, 08.Maj.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Promenili veru, al’ slave Đurđevdan
Promenili veru, al’ slave Đurđevdan
U Dragašu, na krajnjem jugu Kosova i Metohije, prekjuče su počele petodnevne tradicionalne đurđevdanske svečanosti Goranaca. Sa svih strana sveta, iz Norveške, Australije, Kanade, Turske, Beograda, Ljubljane i Pule... sjatilo se oko 7.000 goranskih gastarbajtera, poznatih buregdžija i poslastičara.
Tradicija pod motom 'Ne zaboravi poreklo i običaje' traje, kako tvrde najstariji Goranci, od njihovog postanka pre 150 godina >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kada je skupina Srba nastanjenih po rubovima planine Koritnik promenila veru, ali je zadržala srpske običaje i verovanja.
- Đurđevdan je prilika da se mladi pouče običaju naših predaka, da ne zaborave i da odbace ideje pojedinaca da nas proglase Bošnjacima, što nikada niti smo bili niti ćemo biti - priča prosvetni radnik Ajdar Milajili, žaleći što iz godine u godinu posle 1999. opada broj Goranaca na đurđevdanskim svečanostima.
Milajili veli da je veliki odliv stanovništva, da su škole ostale sa dve trećine učenika i da su na Kosovu samo obična radna snaga jer njihova deca mogu da završe samo devet razreda osnovne škole. Prohodnosti u neku srednju nemaju, ističe Milajili, izuzev na albanskom jeziku.
- Živimo u potpunom okruženju. Granica s Albanijom i Makedonijom potpuno je otvorena. Kriminalci je slobodno prelaze i koriste teritoriju Dragaša i Gore kao utočište na putu dalje prema Prizrenu i Đakovici - veli Zurapi, navodeći da je od 1999. jedanaest Goranaca ubijeno i da su ekstremisti izveli 46 bombaških napada uglavnom na kuće uticajnijih porodica.
Petodnevne đurđevdanske svečanosti, momački i devojački sabori na kojima se veri - begendiše bar 50 odsto budućih nevesta, bar privremeno odagnaju slutnje da će preostalih 8.000 od 30.000 Goranaca koliko ih je živelo do 1999. godine na jugu Kosmeta nastaviti s tradicijom, mada su konjičke trke, borbe u rvanju pelivana, bacanje kamena s ramena i povlačenje konopca i ove godine otkazani, jer su učesnici dolazak odložili uz obrazloženje da ne smeju doći. Ostaje obećanje da će se sledeće godine padinama Koritnika ponovo oglasiti goč i zurla najavljujući povratak goranskih sumo rvača, a sa njima i nastavak tradicije i običaja. N. Zejak
