Izvor: Politika, Fonet, 19.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Promena Amerike počinje danas
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 19. januara – Ni kad su preuređivali druge sisteme, Amerikanci nisu bili toliko uzbuđeni kao sada kad menjaju sopstvenu vlast: sutrašnje zvanično proglašenje Baraka Obame za predsednika doživljavaju kao „istorijski događaj” i „prevrat u mentalitetu”. Obično rutinski čin demokratije, mirnu primopredaju najviše dužnosti, Amerikanci su pretvorili u znamen „krupnih promena” u domaćim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i svetskim odnosima.
Prvi razlog za takvo uzdizanje čak i iznad klasičnog, najvišeg političkog nivoa, leži u činjenici da prvi put na čelo Bele kuće stupa – crnac. Kad su svojim izborom prevazišli rasne predrasude i istorijske podvojenosti, ovdašnji građani pokazuju spremnost za dalje preobražaje kako im zemlja više ne bi bila na pogrešnom kursu, kako su u anketama većinski ocenili rukovođenje odlazećeg predsednika Džordža Buša.
Potreba za vanrednim promenama oseća se na svakom koraku, čak i u Vašingtonu, posvećenom održavanju redovnog stanja. U razgovorima na ulici, po hodnicima, u kancelarijama, restoranima i domaćinstvima, obavezno je pitanje – da li ćemo dobiti ono što smo očekivali kad smo poverovali u promene koje je obećao Obama?
Sve se pri tom povezuje u niz „naj” očekivanja, spektakla, troškova, izazova. Priznaje se da je Obama od prethodnika nasledio rekordni teret, u koji su se stekli ratni frontovi (Irak, Avganistan i antiteroristički), finansijski potresi (najveći posle davne Velike depresije), ekonomska recesija, uz zapostavljenost socijalnog balansa, školstva, zdravstva, infrastrukture, pa i odnosa s drugim, čak nekim savezničkim državama. Ali, on je pobudio nade da sve to može biti rešeno. Doduše, Obama je posle izborne pobede osetno prizemljio uzletele nade. Rekao je, uz ostalo, da će „prvo biti gore pre no što postane bolje”, da bi ekonomsko posrtanje moglo da potraje, da izborna pobeda ne pripada samo njemu, nego još više svekolikom građanstvu, što će reći da mase treba da na sebe preuzmu i odgovornost. Sastavio je, ujedno, vladu kao „kabinet rivala” u kome kadrovi kontinuiteta prevladavaju nad vesnicima promena, a sa obrazloženjem će taj spoj delovati kao odvagana doza nacionalnog jedinstva, a ne kao „rogovi u vreći”.
U tranzicionom periodu najčešće je izbegavao da se kategorički iskaže o vrućim spoljnim pitanjima, pozivajući se na činjenicu da „zemlja ima samo jednog predsednika”, a da to on (još) nije, te da će svoje stavove precizirati kad preuzme vlast. Taj dan je sutra, a predviđeni čas – tačno u podne (po ovdašnjem vremenu), pa u svetu vlada takođe povećano iščekivanje.
„Sve je mogućno”, opet je poručio Obama. Ali, prepreke pred njim su veće nego kad je izbore dobio uz mobilišuće geslo „Da, mi možemo”.
Pravi test verodostojnosti obećanja i nada počinje posle sutrašnjeg „tačno u podne”, kad prođu parade, balovi, podsticajni koncerti. Možda čak i pre nego što se napravi novi razmeštaj pokućstva u Beloj kući.
-----------------------------------------------------------
Zakletva na Bibliji
Obama će funkciju 44. šefa ovdašnje države preuzeti u utorak u podne (po ovdašnjoj satnici) kada položi zakletvu koja glasi: „Svečano se zaklinjem da ću časno obavljati dužnost predsednika Sjedinjenih Država i da ću dati sve od sebe da očuvam, zaštitim i odbranim Ustav Sjedinjenih Država”. Ovo će izgovoriti, držeći ruku na Bibliji koju je koristio njegov uzor, 16. američki predsednik Abraham Linkoln. Običaj je da se zaklinjanju dodaju i reči kojih nema u Ustavu: „Tako mi Bog pomogao”. Udruženje ateista je tražilo da se taj dodatak izbaci iz ceremonije, ali vašingtonski sud nije prihvatio navedeni zahtev.
-----------------------------------------------------------
Dužnosti
Predsednik SAD samo 10 odsto vremena koristi za obavljanje svojih glavnih dužnosti, ocenio je Teri Saliven iz organizacije specijalizovane za savete pri prenosu vlasti.
-----------------------------------------------------------
Obama kao moler
Vašington, 19. januara - Dobrovoljnim radom za pomoć siromašnima, nemoćnima i nezbrinutima obeležen je nacionalni praznik Dan Martina Lutera Kinga. Na akcije solidarnosti pozvao je novoizabrani predsednik Barak Obama. On je danas i lično u njima učestvovao malajući zid u domu za decu, beskućnike. Počasti Kingu ovoga puta imaju povećanu simboliku jer je njegov angažman, pre 40 godina, za rasnu ravnopravnost „otvorio put” Obami da postane prvi crnac izabran za šefa Bele kuće.
-----------------------------------------------------------
Pet sati za useljenje
Dok Obama bude polagao zakletvu pred zgradom Kongresa i milionskom masom, u radnoj i porodičnoj rezidencija šefa države, Beloj kući, počeće selidba. Iznosiće se stvari Bušovih, a unositi nameštaj i drugo pokućstvo Obaminih. Taj posao će obavljati 93 člana posluge Bele kuće. Rok im je pet sati, kaže Gari Volters koji je donedavno u njoj bio šef osoblja.
Momčilo Pantelić
-----------------------------------------------------------
Godišnja plata 400.000 dolara
Mišel Obama je zbog obaveza na novoj, neplaćenoj dužnosti prve dame morala da napusti svoje radno mesto u Univerzitetskoj bolnici Čikaga i platu od 273.618 dolara.Barak Obama će na mestu predsednika SAD dobijati platu u godišnjem iznosu od 400.000 dolara što je za 230.700 veći prihod od onog koji je dobijao kao senator. Kada se tome dodaju godišnji prihodi Mišel za mesto u upravnom odboru (51.000) i prihodi od prodaje knjiga Baraka Obame, izračunato je da je porodica pre dve godine zaradila 991.296 dolara.
Z. Š.
-----------------------------------------------------------
Za bezbednost brine 20.000 policajca i agenta
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 19. januara - Starosedelac u parku nadomak Bele kuće, Rafael Balar, priča da zna kako bi uredio uzdrmani finansijski sistem da on lično ne pati od krize nekretnina. Beskućnik je i lako se seli, gde god mu se prohte. Na dan inauguracije preseliće se, kaže dopisniku, na mirnije mesto, da ga „ne bi ometali pripadnici snaga reda”. I „čvršće” smešteni sugrađani pokušavaju da se distanciraju od ovdašnjeg „vanrednog stanja”. Mere bezbednosti, kakve su oko Baraka Obame poodavno pojačane zbog okolnosti da je kao pripadnik crne rase izloženiji rizicima, sada su do razmera bez presedana proširene na ceo administrativni centar prestonice.
U strepnji da bi slavljeničko okupljanje možda oko dva miliona ljudi mogli da poremete razni ekstremisti, nadležni su angažovali oko 20.000 uniformisanih policajaca, agenata u civilu, pripadnika obalske straže, pilota ratnih aviona i drugih službi. Već su, dodaje „Njujork tajms”, obavljeni razgovori s pretpostavljenim „izvorima neprilika”, a za vanrednu kontrolu koristiće se i kamere, kao i detektori za registrovanje hemijskih, bioloških i radioloških opasnosti.
„Verujemo da su opasnosti male, ali ovo je globalni događaj i svako oseća njegovu vanrednost”, kaže šef vašingtonskog odseka FBI Džozef Persekini. „Vodimo računa o suzbijanju uobičajenih kriminalnih aktivnosti i terorizma, kao i o medicinskim pitanjima”, precizirao je šef nadležnog gradskog policijskog ogranka Salvatore Lauro.
„Promenićemo rutinu Vašingtona”, najavljivao je Obama u izbornoj kampanji. Ta rutina je nestala već u pripremama za njegovo preuzimanje vlasti.
M. P.
-----------------------------------------------------------
Inauguracija u brojevima
150 miliona dolara koštaće ukupno inauguracija u najskupljoj varijanti
49 miliona dolara izdvojiće federalna kasa, 45 miliona dolara skupljeno je iz privatnih priloga, a za troškove predsedničkog odbora za inauguraciju, paradu i deset zvaničnih balova
1,2 miliona ljudi pratilo je uživo inauguraciju Lindona Džonsona 1965. i to je rekordan broj gledalaca
1 milion ljudi posmatraće uživo inauguraciju Baraka Obame
240.000 besplatnih ulaznica podeljeno je za ceremoniju pred zgradom Kongresa
120.000 putnika na sat prevoziće metro
50.000 dolara je maksimum koji je pojedinac mogao da da kao prilog predsedničkom odboru
20.000 uniformisanih policajaca, agenata u civilu i pripadnika drugih službi brine za bezbednost
15.000 volontera pomaže predsedničkom odboru
13.000 đaka, vojnika i studenata učestvovaće na paradi
10.000 čarter autobusa predviđeno jez a dolazak gledalaca
4.000 toalet kabina postavljeno je za gledaoce
2.600 volontera održava red na paradi
1.300 školskih orkestara i grupa prijavilo se za učešće na paradi
432 ljudi nalazi se u predsedničkom inauguracionom odboru
217 dresiranih konja nalazi se u paradnoj koloni
90 najboljih orkestara odabrano je da nastupa na paradi
[objavljeno: 20/01/2009]
