Izvor: Blic, 09.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Promašio godinu smrti
Promašio godinu smrti
ARANĐELOVAC - Na jednom nadgrobnom spomeniku na groblju u Orašcu kraj Aranđelovca piše 'Milan Starčević Tolin 1936-2006, sam sebi podigao za života, jer mu niko ne bi podigao'. Ništa ne bi bilo neobično da Milan Starčević nije umro, već je živ.
- Posle napisa u 'Blicu' od pre četiri godine da mi nema dugog veka, jer je doktor predvideo moju smrt, imao sam grdnih muka pred sudom. Tri spora sam izgubio sa ljudima kojima sam izgradio >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kuće. Oni su mi dugovali preko milion dinara sa kamatom. Bilo je i onih koji su, kada sam se razboleo, isplatili dug, a neki su zloupotrebili moju bolest da mi ne plate rad. Uz pomoć sudija i advokata odugovlačio se spor, jer svi su valjda očekivali da ja umrem - priča Milan Starčević.
On podseća da je na skeneru u Kragujevcu pre 11 godina otkriveno da ima tumor na mozgu.
- Nisam se dobro osećao, a lekari kod kojih sam išao u Aranđelovac nisu mogli da kažu šta mi je. Doktor neurohirurg Radivoje Nikolić u Kragujevcu preporučio mi je hitnu operaciju i rekao da život može da mi produži za najviše deset godina. Ako se pak ne operišem, to može da počne da raste i tada neću živeti ni godinu dana. Prihvatio sam doktorov predlog i u novembru 1995. godine operisan sam - priseća se.
On napominje da je presudan razlog da za života podigne sebi spomenik bilo gostovanje Kamenka Katića sa jednim istoričarem Amerikancem. Oni su u Orašcu snimali groblje i kuće za obrazovni program, a kod Milana su ručali.
- Tako sam jedan ceo dan sa njima proveo na groblju. Njih su najviše interesovali stari spomenici. O tome sam dosta dugo razmišljao. Grobovi ljudi koje sam znao, a koji su umrli pre 10-15 godina, već su bili zapušteni. Odlučio sam tada da podignem spomenik sebi za života i da bude sve po mojoj želji.
Od ideje do realizacije ove njegove zamisli, kaže Starčević, prošlo je nekoliko godina. Svoj spomenik gotovo je priveo kraju.
- Doktori nikada ne greše. Što se tiče operacije, nemam problema. To je prošlo. Imam, međutim, drugih problema, sa prostatom, bubrezima, dobio sam i šećer, povišen holesterol... Više sam u krevetu. Dosta je bilo života na ovom svetu - naglašava Starčević.
On dodaje i da je sanduk u podrumu, odelo u ormanu da ga ne pojedu moljci, ali će izgleda morati novo da šije jer mu je ovo omanjalo.
Miodrag Petrović
Renovira se Očna klinika Na operacije bez čekanja
Zgrada Klinike za očne bolesti u Nišu u toku godine će biti potpuno renovirana, a nadgradnjom još jednog sprata dobiće se novi prostor za ambulantne operacije oka. Na Očnoj klinici je prošle godine izvršeno 1.200 operacija katarakte, a cilj je da u 2007. bude operisano najmanje 1.500 pacijenata.
- Prošle godine je ultrazvučnom metodom izvršena zamena zamućenih sočiva u 420 operativnih zahvata. Naš cilj je da sve operacije katarakte radimo tom najsavremenijom metodom. Na klinici smo stručno osposobili sedam doktora da operišu ultrazvukom. Kad dobijemo prostor za ambulantne operacije katarakte, sigurno je da ćemo smanjiti liste čekanja. Veliki broj pacijenata nakon takve operacije nema potrebe da bude hospitalizovan na klinici. Trenutno imamo oko 200 bolesnika, a čeka se tri, četiri meseca. Pre su nas bolesnici iz jugoistočne Srbije zaobilazili i odlazili na operacije u Beograd. Pošto operišemo na najsavremeniji način, sada dolaze u Niš - kaže direktor Očne klinike doc. dr Dragan Veselinović.
Dr Veselinović kaže da svi urgentni pacijenti ne čekaju. To se odnosi na bolesnike koji ne vide na oba oka, kod povreda i na mlade radnoaktivne osobe.
- Za sve operisane od katarakte država je obezbedila sočiva, tako da pacijenti ništa ne plaćaju. To su hladne operacije i nema nekih većih problema i da se sačeka tih nekoliko meseci. Međutim, naš cilj je da lista čekanja za operacije ne postoji. U gotovo svim većim gradovima u jugoistočnoj Srbiji, kao što su Leskovac, Kruševac, Pirot, počele su da se rade operacije katarakte. To će smanjiti pritisak na našu kliniku. U Niš će onda slati samo komplikovanije slučajeve - ističe direktor Očne klinike.
Prema njegovim rečima, očni lekari u Nišu se spremaju da sredinom ove godine počnu da rade transplantaciju rožnjače.
- Imamo znanje i stručnost da pacijentima ugradimo rožnjaču sa preminule osobe. Međutim, takve operacije je teže organizovati jer u Nišu ne postoji banka organa. Moraćemo da ih dobijamo iz Beograda. S druge strane, u Srbiji još nije zaživelo doniranje organa, tako da i tu ima problema - naglašava dr Dragan Veselinović.
V. Torović
|
