Izvor: Blic, 23.Jan.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Profit važniji od brige za zdravlje
BANJALUKA - Upotreba atrazina, otrova koji se koristi u poljoprivredi, u Republici Srpskoj zabranjena je od avgusta 2007. godine, ali se ova opasna hemikalija, za koju je dokazano da štetno utiče na zdravlje ljudi, još može kupiti u poljoprivrednim apotekama.
Uprkos zabrani proizvodnje, prometa i upotrebe atrazina u RS, preostale količine ovog i drugih otrova, koji su uvezeni pre formiranja liste zabranjenih hemikalija, biće upotrebljavane još do kraja juna 2008. godine. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
„Na ovaj potez odlučili smo se kako ne bismo oštetili preduzeća koja su ranije dobila dozvole za uvoz opasnih hemikalija. Osim toga, za zaštitu nekih biljnih vrsta ne postoji odgovarajuća zamena za atrazin", objašnjava viša stručna saradnica za otrove u Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite RS Radojka Malbašić. Ona kaže da i neke evropske zemlje, uprkos zabrani, povremeno i kontrolisano koriste atrazin.
Naučno je dokazano da atrazin, koji se koristi za uništavanje korova, štetno utiče na ljude jer sadrži kancerogene supstance. Upotreba atrazina zabranjena je u svim evropskim zemljama, Hrvatskoj, Srbiji...
„Potvrđeno je da atrazin može izazvati kancerogena oboljenja i kod ljudi i životinja", kaže Malbašićeva. Kada je reč o upotrebi opasnih hemikalija, ona ističe da je RS, ipak, preduzela značanje mere kako bi uvela više reda u ovoj oblasti.
„Prošle godine usvojili smo Zakon o otrovima i niz pratećih podzakonskih akata koji su u potpunosti prilagođeni evropskim direktivama", naglašava Radojka Malbašić. Međutim, kaže, da je problem u Federaciji BiH koja još koristi zastarele zakone iz bivše Jugoslavije.
„Federacija BiH nema liste zabranjenih otrova. Tamo se uvozi sve i svašta, a neke od tih opasanih hemikalija bi mogle doći i u RS", upozorava Malbašićeva.
U RS registrovano je oko 55 preduzeća koja se bave proizvodnjom i prometom otrova. Od njih je Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite RS zatražilo da do 15. januara dostave podatke o prometu opasnih hemikalija. Inače, otrovi koji se koriste u poljoprivredi RS kontrolišu se na Institutu za toksikologiju i na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu. Direktor preduzeća za proizvodnju otrova „Agro BN" iz Bijeljine Željko Vidić kaže da ovo preduzeće u 2007. nije uvozilo atrazin.
„Nemamo ni zaliha atrazina. Ali, problem je što su brojna preduzeća iz ove branše iz FBiH uvozila atrazin, koji bi mogao dospeti i na tržište RS", rekao je Vidić. On kaže da se u BiH godišnje na tržištu svih herbicida i pesticida, i dozvoljenih i zabranjenih, ostvaruje promet od sedam do devet miliona evra.
Atrazin zabranjen u EU, u RS zabrana za 63 otrova
Evropska komisija prihvatila je 17. jula 2006. godine direktivu za zaštitu površinskih voda od zagađenja. Prema toj direktivi, atrazin se nalazi na listi prioritetnih supstanci koje ugrožavaju životinjski i biljni svet, kao i zdravlje ljudi.
U RS je zabranjena proizvodnja, promet i upotreba 63 otrova, među kojima su herbicidi atrazin, acifluorfen-natrijum, dinoseb, dinoseb-acetat, EPTC, fomesafen, imazapir, imazetipir, primisulfuron-metil, prometrin, setoksidim, simazin.
