Izvor: Blic, 23.Mar.2008, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prodaju i pazare u blatu do kolena
Vršački buvljak nekada je važio za mesto na kom se pijačnim danima okupljao veliki broj prodavaca i kupaca. Visoki porezi, loši uslovi rada, blato do kolena rasterali su prodavce, ali i kupce sa ove pijace.
Umesto gužve ispred glavnog ulaza, ekipa "Blica nedelje" zatekla je sumornu sliku. Nekoliko prodavaca stoji iza svojih tezgi kraj ulazne kapije. U ostatku pijace tek svaki treći štand popunjen je robom.
Prodavac Mile Stojković već dvanaest godina prodaje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << elektronsku robu i kaže da ne pamti gore vreme od ovog sada.
- Roba koju prodajem je barem tri puta jeftinija od one u prodavnicama, a kvalitet je isti. Svi nabavljamo istu robu, iz veleprodaje u Beogradu. U toku dana jedva zaradim 400 dinara. Prodam nekoliko baterija i pokoji kabl. Jedva sastavljam kraj sa krajem, kao i svi ostali na buvljaku. Nema narod para - žali se Stojković. Ranije je, kaže, prodavao tehniku i dečje igračke.
- Pijačnim danima, četvrtkom i subotom, pravio sam od dve do četiri hiljade maraka pazara. Danas je situacija, jednom rečju, očajna. Razlog slabe posete kupaca je pre svega mali broj prodavaca kojima se ne isplati da izlažu robu i plaćaju porez - tvrdi Stojković.
Retki kupci kažu da se roba ne razlikuje od one koju nude prodavnice u gradu, kako po ceni, tako i po kvalitetu. Ipak, jednoglasno tvrde da je izbor artikala mnogo veći na pijaci i da je ljubaznost prodavaca na višem nivou.
Šezdesetogodišnja Ljiljana Milić koja prodaje mušku i žensku kozmetiku na pijaci je nepunih mesec dana. Tvrdi da su je mala penzija, porodični problemi i obaveza da izdržava članove porodice naterali da prodaje na buvljaku.
- Teška je situacija, ali s obzirom na to da je do posla teško doći i da mi je ovo jedini način da zaradim novac, mogu da budem zadovoljna, za početak. Zarada nije velika, ali tolika je kolika je i jedina je - kaže ona.
Prodavac kojeg svi znaju kao Kole kaže da među izlagačima robe ima i fakultetski obrazovanih ljudi koji su ostali bez posla, pa su na robnoj pijaci pronašli način da zarade pokoji dinar.
- Već 16 godina prodajem tekstilnu robu na buvljaku jer ne mogu da nađem posao. Kao i moje kolege, nabavljam robu direktno od proizvođača i imam svoju cenu i svoju maržu, fiskalizovani smo baš kao državne i privatne prodavnice u gradu. Međutim, imamo veliku konkurenciju od stranih državljana, konkretno od Rumuna i Kineza, i to je jedan od razloga zašto je svaka sledeća godina gora od prethodne. I pored velikog poreza koji smo dužni da plaćamo, uslovi u kojima radimo su neadekvatni. Narod gazi po blatu jer je svega 10 odsto ukupne površine na buvljaku asfaltirano. Ulaganja opštine ne postoje, a u pitanju je pijaca sa dugogodišnjom tradicijom koja je nekada bila rame uz rame sa najjačim pijacama u Pančevu i Subotici - ogorčen je Kole.
Robna pijaca u pograničnom mestu kakvo je Vršac opustošena je i nepopularna među mnogim žiteljima grada. Nekada veoma posećena, čista i prepuna prodavaca i kupaca, a danas poluprazna i depresivna. Ljudima koji rade na njoj jedino preostaje da se nadaju da će se stvari promeniti nabolje, kako u državi, tako i u opštini Vršac u kojoj nezaposlenost nikad nije bila veća.
