Izvor: Politika, 19.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Problemi Srba povratnika
Prema popisu iz 1991. godine, u Hrvatskoj je registrovano 582.000 Srba i 106.000 Jugoslovena. Deset godina kasnije na tom prostoru zabeleženo je 201.000 Srba i 76 Jugoslovena. Računica kaže da je više od 400.000 Srba napustilo Hrvatsku, a dosta njih je i poginulo. Kada se govori o povratnicima, često se manipuliše brojkama.
– U medijima se često pominje da povratnika ima više od 100.000. UNHCR misija za Hrvatsku 2007. godine sprovela je jedno istraživanje prema kojem registrovanih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << povratnika ima 120.000, dok je onih koji su uzeli lične karte Hrvatske – 52.000. Oko 13.000 lica je umrlo, to je iznad proseka za region i govori o teškim uslovima u kojima su ovi ljudi živeli u Hrvatskoj – rekao je Savo Štrbac, direktor Srpskog dokumentacionog centra Veritas.
Jedan od problema u vezi sa ostvarivanjem prava izbeglica jeste vraćanje stanarskih prava. Preko 42.000 izbeglica nije povratilo stanarska prava, što podrazumeva pravo na korišćenje stana i otkup po povoljnijim uslovima.
– Vlada Hrvatske je ponudila model stambenog zbrinjavanja, to je oblik socijalnog stanovanja kao jedino rešenje. Za podnošenje zahteva stambenog zbrinjavanja javilo se 4.000 Srba, znači da je skoro 40 odsto odustalo, jer se ta stambena prava ne nasleđuju, niti se otkupljuju – objasnio je Štrbac i skrenuo pažnju na problem konvalidacija radnog staža, kao i na neisplaćivanje penzija, jer za period od 1991. do 1998. godine treba isplatiti oko 40.000 penzija.
Reč je o penzionerima koji su pre rata ostvarili penziju. Njima je Hrvatska jednostrano obustavila isplatu 1. avgusta 1991. godine, jer je, kako je navedeno, „korisnik primanja izazvao okolnosti zbog kojih je došlo do obustave isplate”.
Izbeglice iz Hrvatske nemaju mogućnost učešća u procesu privatizacije društvenih, državnih i javnih preduzeća.
– Treba pomenuti i vraćanje svih zaposednutih poljoprivrednih imanja svojim zakonskim vlasnicima. U Hrvatskoj postoji na hiljade hektara zauzetog poljoprivrednog zemljišta u čiji posed ne mogu da uđu vlasnici, povratnici ili izbeglice – rekao je Štrbac i podsetio da je u decembru 2008. godine usvojen i Zakon o poljoprivrednom zemljištu. Po njemu propisano je da će vlasnici plaćati visoke kazne ukoliko svoju zemlju ne obrađuju, a kao krajnja mera predviđeno je i izdavanje u zakup drugim licima.
Značajan broj povratnika prema važećim propisima nema hrvatsko državljanstvo, već se prilikom povratka tretiraju kao strani državljani koji podležu strogoj, komplikovanoj i skupoj proceduri za priznavanja statusa stranca sa privremenim ili stalnim boravkom u Hrvatskoj.
Štrbac kaže da dosta manipulacije ima i kada je reč o procesima za ratni zločin.
– U izveštaju Državnog odvjetništva Republike Hrvatska za 2007. godinu stoji da su od 1991. do kraja 2007. godine za ratni zločin protiv nešto više od 4.900 osoba podnesene krivične prijave. Od tog broja, odbačeno je 26 odsto prijava, dok je protiv 3.827 lica pokrenut postupak. Broj se nije smanjio, ratni zločin ne zastareva i svake godine se podnose nove prijave, otvaraju nove istrage i donose se pravosnažne presude i u prisutnosti i u odsutnosti – kazao je Štrbac i dodao da je Interpol raspisao oko 1.200 poternica. Od tog broja 74 lica su lišena slobode, 24 izručena u Hrvatsku i 11 je oslobođeno ili je postupak obustavljen.
-----------------------------------------------------------
Do granice dva putića
Srbija predlaže da se granica sa Hrvatskom utvrdi sredinom plovnog toka Dunava. Hrvatska, koja se u pregovorima oko granice sa Slovenijom zalaže za princip sredine vodenog toka, kao što ga priznaje i u slučaju Bosne i Hercegovine, za bivšu administrativnu granicu smatra liniju katastra uspostavljenu krajem 19. veka.
Sava Stanković, načelnik službe za granice, u intervjuu za jedne novine, objasnio je da je u vreme nastanka katastra na obe strane reke bila ista država, Austro-Ugarska, „pa se time može objasniti što je katastarska linija često prelazila sa jedne na drugu stranu reke”. Takose, objasnio je on, katastrom kao evidencijom nastojalo da se obuhvati celo imanje jednog vlasnika, koje je često moglo da se prostre na obe obale. Tako se Šarengradska ada, jedno nenaseljeno ostrvo, vodi i u evidencijama i kod Srba i kod Hrvata.
Stanković je u istom intervjuu objasnio šta je sporno kod Apatina:
– Po katastru koji vodi hrvatska strana, ona bi teritorijalno prelazila i sam grad Apatin, u industrijsku zonu, luku... Međutim, područje Apatina, pedesetih godina prošlog veka, katastarska granica komisijski je, sa predstavnicama hrvatske strane, usklađena sa odredbama Zakona iz 1945. godine.
Na pozitivnim iskustvima rešavanja statusa Prevlake započeti su pregovori oko razgraničenja Srbije i Hrvatske, ali su oni, prema rečima sagovornika „Politike” bliskog srpskoj vladi koji je želeo da ostane anoniman, od 2003. godine u zastoju. On kaže da je sadašnji granični problem delom rezultat činjenice da tu nikada nije postojala međudržavna, već republička granica, koja sada treba da dobije međunarodnopravni karakter.
– Ona se prvi put formira u tom području u savremenom smislu međunarodnog prava i zato to i jeste zahtevan proces. Ono što se može i mora postići jeste da se omogući vlasnicima da koriste posed, a da se time ne menja državna granica. Ukoliko kažemo da nama ne odgovara rešavanje pitanja razgraničenja pozivanjem na katastar, to ne znači da odričimo vlasništvo tim ljudima, već im dajemo pravo raspolaganja, ali u drugoj državi uz beneficije koje su i do sada imali.
Višnja Dugalić
[objavljeno: 20/03/2009]
