Izvor: Blic, 08.Maj.2009, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privredi još 40 milijardi dinara
Dodatnim merama Vlade Srbije, juče usvojenim, u privredu Srbije biće upumpano još 40 milijardi dinara subvencionisanih kredita za likvidnost, a kamata će umesto 5,5 odsto godišnje biti tri odsto za devizne zajmove. Firme će moći da pozajme i povoljne dinarske kredite za likvidnost, a oni koji se odluče za ove pozajmice kako bi finansirali izvoz mogu uzeti duplo više novca. Ove mere počeće da se primenjuju od 18. maja.
Pravilo koje je Vlada predvidela kada je u februaru >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << izašla sa prvim stimulativnim merama, da preduzeća koja iskoriste subvencionisane kredite ne smeju otpuštati radnike, i dalje je na snazi.
Dodatnim paketom, uz subvencionisane potrošačke kredite koji su predviđeni merama iz februara, moći će da se pazari i građevinski materijal. Uz stare stimulacije, u privredu će tako biti upumpano ukupno 180 milijardi dinara.
Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja, kaže da su ovo mere koje treba da pomognu povećanju likvidnosti srpske privrede.
- Do sada smo uradili sve da obezbedimo spoljnu likvidnost zemlje aranžmanom sa MMF-om. Sada se borimo da obezbedimo unutrašnju likvidnost. Taj paket mera znači duplo niže kamatne stope za privredu i duplo veći nivo kredita za izvoznike - rekao je Dinkić.
Domaća preduzeća koja kubure sa manjkom svežeg novca moći će uz novi paket da zajme ukupno 80 milijardi dinara subvencionisanih kredita za likvidnost.
Dopunom paketa povećan je limit za srednja preduzeća- izvoznike koji će od sredine maja moći da zajme milion evra ovih kredita, a dupliran je i iznos pozajmice za velika preduzeća izvoznike - na četiri miliona evra.
Krediti koje preduzeća mogu da pozajme kako bi reprogramirala svoje dugove plaćaće 4,9 odsto kamate godišnje.
Novim paketom mera uvedeni su i dinarski zajmovi za likvidnost. Dinkić kaže da je cilj uvođenja ovih kredita zapravo „strategija Vlade da se krediti sa deviznom klauzulom zamene za dinarske”.
- Ovi krediti će zavisiti od referentne kamatne stope Centralne banke. Kako se ona bude smanjivala, smanjivaće se i kamata, a ona je sada 10,5 odsto, dakle za 3,5 odsto niža od referentne kamatne stope NBS - objašnjava Dinkić.
Ministar ekonomije dodaje da se u narednom periodu očekuje smirivanje rasta cena, te da će zato uskoro i referentna kamatna stopa posle dužeg vremena biti jednocifrena.
Ovaj paket mera je vrlo važan jer je ova kriza najviše kreditna kriza, pa su zato krediti i najvažniji element našeg programa - ističe Dinkić.
Krediti u domaćoj valuti plaćaće se 10,5 odsto godišnje, a kao i kod deviznih rok vraćanja zajma je godinu dana. Iznosi koje mogu da pozajme preduzeća izvoznici takođe su duplo veći od onih koje će koristiti firme koje prodaju robu na domaćem tržištu.
Dinkić je naveo da država nema rezervni plan, te da ne očekuje nove restriktivne mere, kao i da novih poreza neće biti.
- Ukoliko ove mere ne daju potrebne rezultate, dodaćemo još para za likvidnost - rekao je Dinkić i dodao da pored novih podsticajnih mera privredi kroz duplo veću sumu kredita, akcenat ekonomske politike Vlade Srbije biti na infrastrukturnim projektima i podsticajima u građevinarstvu.
Uz subvencionisanje povoljnih kamata na potrošačke kredite, građani će uskoro moći da kupuju i građevinski materijal.
Ovakve zajmove građani će moći da iskoriste i za turističke aranžmane, a zajam će moći da vraćaju pet godina uz kamatu od šest odsto godišnje.
Da podsetimo, kada je početkom februara Vlada u saradnji sa bankama obezbedila subvenciju, bilo je predviđeno da se pod povoljnijim uslovima može pazariti „punto”, poljoprivredna mehanizacija, nameštaj, podne obloge i bela tehnika domaćih proizvođača.
Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić istakao je da je Vlada juče razgovarala i sa svojim socijalnim partnerima na socijalno-ekonomskom savetu, koji su prvi videli nove mere.
Za sada nemamo precizne informacije šta poslodavci i sindikati misle o ovim merama jer su rekli da im treba više vremena da ih analiziraju. Bilo je nekih dobrih sugestija, ali je više bilo pohvala nego kritika - objasnio je Ljajić.
Privreda Srbije može da pozajmi ukupno 17 milijardi dinara subvencionisanih zajmova za investicije, a do sada je zatraženo ukupno 125 kredita ove vrste. Juče usvojenim paketom Vlada nije menjala niti pojačavala iznos mogućih zajmova koje sa 30 odsto finansira Fond za razvoj, dok 70 odsto kredita, odnosno 12 milijardi dinara, obezbeđuju domaće banke. Privreda ove zajmove može da dobije po kamati od oko šest odsto godišnje, a rok otplate je od tri do pet godina. Uz to, predviđen je poček od šest do 12 meseci, a kredit se isplaćuje tromesečno nakon isteka ovog roka.
Predstavnici Vlade Srbije juče su saopštili da je u aprilu ove godine zaustavljen pad industrijske proizvodnje i izvoza iz Srbije i najavili nove narudžbine za privredu Srbije iz zemlje i inostranstva, zbog čega će biti pokrenuta jedna visoka peć u Železari u Smederevu. Ministar Dinkić ocenio je da je ovo početak kraja ekonomske krize u Srbiji i naveo da je najveći pad izvoza zabeležen u februaru - 25 odsto, dok je u martu iznosio 18 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Dinkić je izjavio i da će Kosovo morati da preuzme plaćanje više od milijardu dolara inostranog duga ukoliko bude primljeno u Međunarodni monetarni fond i Svetsku banku. Toliko je učešće Kosova u dugu Srbije Svetskoj banci, Pariskom i Londonskom klubu.
On je istakao da ne bi trebalo vezivati pitanja otplate dugova sa pitanjem suverenosti pošto, kako je naveo, „otplata dugova može biti vezana i za carinske teritorije, odnosno za područja koja nisu suverene države i nisu članice UN”.
Dinkić: Trgovinski lanci najveći dužnici
Dinkić je juče rekao i da je Vlada Srbije odustala od multilateralne kompenzacije kojom bi se prekinuo lanac dugovanja. Procene su, ističe Dinkić, da takva mera sada ne bi dala rezultat. On kaže da je dat nalog javnim preduzećima da naprave analizu svojih dugova i potraživanja.
Dinkić je rekao da su netačni podaci da su računi 60.000 firmi u Srbiji u blokadi jer se od tog broja 20.000 odnosi na firme, a ostalo su udruženja i preduzetničke radnje.
- Od 20.000 firmi koje su u blokadi njih 16.300 ima račun u blokadi više od dve godine - dodaje Dinkić. On je kazao i da se razmatra mogućnost prinudne naplate potraživanja dobavljača od trgovinskih lanaca.
- Ubedljivo najveći lanac dugovanja je u trgovini i iznosi oko 600 miliona evra. Postoje dve mogućnosti, da sami trgovinski lanci smanje dugovanja prema dobavljačima ili da ih država primora”, istakao je Dinkić i naveo da će „čekati još neko vreme” i ocenio da je optimalan rok za naplatu isporučene robe 90 dana.
Dinkić je dodao da su spremne mere uz odgovarajuće sankcije ukoliko ne dođe do isplate dugovanja.
Krediti za likvidnost
(sa deviznom klauzulom)
Uslovi
kamata 3%(smanjenje sa 5,5%)
kamata za refinansiranje 4,9 %
rok otplate 12 meseci
Limit kredita
- za preduzetničku radnju - do 20.000 evra
- za malo preduzeće (do 50 zaposlenih)
- do 50.000 evra
- za srednje preduzeće(od 50 do 250 zaposlenih) - do 500.000 evra
*U slučaju kreditiranja izvoznog posla limit je milion evra
- za veliko preduzeće (više od 250 zaposlenih)
- do dva miliona evra
* Izvozni posao - četiri miliona evra
(sa dinarskom klauzulom) Uslovi
- kamata - 10,5%
- rok otplate 12 meseci
Limiti kredita
za preduzetničku radnju - do dva miliona dinara
za malo preduzeće - do pet miliona dinara
za srednje preduzeće - do 50 miliona dinara
*U slučaju kreditiranja izvoznog
programa moguće je zajmiti 100 miliona dinara
- za veliko preduzeće - do 200 miliona dinara
*Za izvoznike 400 miliona dinara
.jpg)
