Izvor: Blic, 29.Jan.2011, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privreda u Čačku dva puta lošija nego pre 30 godina
ČAČAK - Privreda Čačka u toku protekle godina izvezla je robe u vrednosti od 89 miliona dolara, što je upola manje nego pre 30 ili 40 godina. Ovaj podatak još je porazniji ukoliko se ima u vidu da se u izvozne destinacije do pre dve decenije nisu računale zemlje bivše SFRJ, gde danas odlazi najveći broj proizvoda iz ovog grada. Ukoliko se zna da je u odnosu na sedamdesete i osamdesete godine prošlog veka prepolovljena i stanogradnja, te da je broj investicionih projekata višestruko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u korist davnih vremena, jasno je da Čačku treba još mnogo godina da dostigne razvojne parametre iz daleke prošlosti.
Od 296 miliona dolara trgovinske razmene čačanske privrede, svega 89 miliona otpada na izvoz. To je pad za 15 odsto u odnosu na 2009. godinu, a čak 45 u poređenju sa 2008. godinom. Trgovinski deficit iznosi 117 miliona dolara, a pokrivenost uvoza izvozom je svega 43 odsto, pokazuju podaci čačanskog ogranka Regionalne privredne komore Kraljevo.
– Poremetio se i redosled proizvoda koji su bili dominantni prilikom izvoza, pa tako beležimo veliki pad eksporta junećeg mesa i brašna, koji su predstavljali bitan izvozni potencijal čačanske privrede. S druge strane, na prvo mesto izbili su konfekcijski proizvodi sa učešćem od 22 odsto u ukupnom izvozu. Slede produkti metalske industrije sa 16 procenata zastupljenosti, a potom municija i pirotehnička sredstva, kao i hartija – navodi Gorana Tanasković iz čačanske filijale Privredne komore Kraljevo. Ona dodaje da privredni pokazatelji za 2010. godinu zabrinjavajući i dovodi ih u vezu sa padom industrijske proizvodnje od 1,2 odsto.
– Evidentiran je pad proizvoda široke potrošnje od skoro 12 odsto, a kapitalnih proizvoda za čak 37 procenata. Sve to je dovelo do smanjenja plata u čačanskim preduzećima, ali i porasta broja nezaposlenih – ističe Tanaskovićeva.
Pravili alate za „Tojotu" i „Boing"
Samo Fabrika reznog alata (FRA) sredinom osamdesetih je imala izvoz od 50 miliona dolara, što je ravno današnjem izvozu čitave čačanske privrede ako se ne računaju države bivše Jugoslavije. Njihov alat koristili su zaposleni u „Boingu", „Tojoti" i drugim gigantima širom zemaljske kugle. Da danas ne radi kompanija „Sloboda", moglo bi se reći da privreda Čačka praktično ne bi ni postojala - kaže Rodoljub Petrović.
Jasno je, naravno, da Čačak deli sudbinu ostalih gradova u Srbiji, koji su privrednim kolapsom doživeli pravi sunovrat devedesetih godina. Razlika je jedino u tome što su ovaj grad njegovi najprepoznatljiviji eksponenti dugo predstavljali kao „jedino zdravo tkivo srpske privrede” i svojevrsni ekonomski eldorado.
– Čačak jeste odskakao od gradova slične veličine u Srbiji, ali to se događalo pre tridesetak godina u zlatno doba ovog grada kada se izvoz njegove privrede približavao iznosu od 200 miliona dolara – navodi publicista i prvi čovek opštine Čačak iz sredine devedesetih Rodoljub Petrović. On kaže da su ljudi pod čijim je rukovodstvom Čačak doživeo najveći zamajac u svom razvoju bili ljudi sa vizijom, koja, smatra, današnjem gradskom rukovodstvu manjka.
– Sem „Slobode”, koju je napravila država, sve drugo je niklo inicijativom tih ljudi, jer su jednostavno znali šta hoće. Primera radi, predsednik opštine u periodu od 1973. do 1982. Velisav Bogićević išao je direktno u Njujork da bi pregovarao sa Svetskom bankom o kreditu za vodovod vrednom 5,5 miliona dolara – podseća Rodoljub Petrović, koji priprema knjigu o svim čelnim ljudima čačanske opštine.
Rukovodeći ljudi Čačka su na sjajan način iskoristili činjenicu da su 1974. godine znatno uvećana ovlašćenja opština, pa je u periodu od nepunih deset godina grad dobio modernu bolnicu, sedam dečjih vrtića, dva fakulteta, novu autobusku stanicu, pešački most, obilaznicu oko Čačka, a nikla su i nova uspešna preduzeća.
Poređenje po godinama
Kategorija 2010. 1970.-1980.
Izvoz 89 miliona dolara 200 miliona dolara
Izgrađeni stanovi 320 600
Zaposleni u metalskom
kompleksu 3.500 21.000
Dohodak po stanovniku 6.000 dolara 15.000 dolara
– Oko 4.500 radnika u tadašnjoj opštini Čačak imalo je nacionalni dohodak po glavi stanovnika od blizu 5.000 dolara, što na najbolji mogući način opisuje o kakvom se vremenu radilo – priseća se danas osamdesetogodišnji Velisav Bogićević, kojeg su, zbog njegove operativnosti, Čačani zvali Veljo Asfalt. Metalski kompleks koji je pre dvadeset godina zapošljavao 21.000 Čačana danas je potpuno devastiran i zapošljava jedva šesti deo ovog broja. Uz to, gotovo da je uništen grafički, hemijsko-prerađivački, kao i građevinski kompleks. Prema zvaničnim podacima, pre tačno 50 godina u jednoj godini je izgrađeno 476 stanova, a desetak godina kasnije broj novoizgrađenih stambenih jedinica bližio se iznosu od 600. Građevinci kažu da su u toku prošle godine sve čačanske građevinske firme izgradile oko 20.000 kvadratnih metara stambenog prostora, što je ekvivalent broju od oko 320 stanova.
