Izvor: Blic, 15.Dec.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privilegije
Ne postoje dobri razlozi za privilegije. Izuzetaka ima malo i oni su, uglavnom, pragmatične prirode. Recimo, nije dobro držati cenu neke robe pod kontrolom kako bi se postigao neki socijalni cilj, osim privremeno dok se ne obezbedi socijalna pomoć ili zaštita na bolji način.
Isto važi manje-više za sve popuste, subvencije i izuzeća. Neko drugi bi trebalo da plati nečiji trošak, pa se on privilegije dok se ne nađe način da se njegov račun jasno i vidljivo prenese na >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nekoga drugoga.
Tako posmatrano, ne postoji nikakav dobar razlog da crkve ne plaćaju porez na imovinu ili oni koji u njima rade ne plaćaju sve druge poreze – na promet, zarade ili carine. Ukoliko postoje porezi na imovinu, zato što postoje rente koje ona nosi, onda oni implicitno postoje i za crkvenu imovinu. Ukoliko se crkve oslobode plaćanja tih poreza, to znači da će oni pasti na teret druge imovine ili drugih poreskih obaveza. Isto, naravno, važi i za druge privilegije, recimo kada je reč o državnoj imovini ili o bilo čemu drugom.
Problem nije u tome što će to neko drugi da plati. Recimo, poreski obveznici mogu da žele da subvencionišu crkve i da im pokrivaju neke troškove iz budžeta. Recimo, iz poreza na imovinu crkava bi mogle da se finansiraju određene crkvene potrebe, pa i plate. Razlika je u tome što bi se tada znalo ko šta plaća i zašto. Nema ničeg neobičnog da neko dođe do besplatnog ručka, ali nije nevažno da se zna ko ga zapravo plaća.
Razlog zašto bi trebalo plaćati porez na, recimo, posedovanje crkve jeste taj što bi se time podsticalo obnavljanje i održavanje crkava. A ne bi crkvene rente išle u jednu ili drugu vrstu potrošnje ljudi koji rade za crkvu. Za sada, Ministarstvo finansija nema ništa protiv crkvenih i mnogih drugih privilegija.
