Izvor: Southeast European Times, 06.Mar.2012, 23:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Priče o aneksiji Kipra izazvale debatu

Izjava turskog ministra evropskih poslova Egemena Bagisa listu kiparskih Turaka Kibris izazvala je debatu oko toga da li će Turska možda krenuti sa aneksijom Severnog Kipra.

06/03/2012

Menekše Tokjaj za Southeast European Times iz Istanbula -- 6.3.2012.

Isfrustrirani nedovoljnim napretkom oko pitanja Kipra, najviši zvaničnici turske vlade više puta su izjavili da će Turska, ako nema rešenja do 1. jula, kada Kipar preuzima rotirajuće predsedništvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << EU, obustaviti dijalog sa Unijom dok predsedavanje ne preuzme druga članica u januaru 2013. godine.

„Na stolu su sve opcije za rešenje kiparskog pitanja. Rešenje [koje bi Turska uzela u obzir] uključivalo bi ponovno ujedinjenje u skladu sa sporazumom koji bi postigla dvojica lidera, stvaranje dve nezavisne države posle sporazuma između dvojice lidera, ako nisu u stanju da postignu dogovor o ponovnom ujedinjenju, ili pripajanje [Turske Republike Severni Kipar] Turskoj“, rekao je turski ministar za evropske poslove Egemen Bagis.

Takve oštre izjave uglavnom su vezane za zastoj oko odnosa EU i Turske, koji su uslovljeni kiparskim konfliktom, tvrde eksperti.

Prema rečima zamenice direktora Istituto afari internacionali Natali Toci, Bagisove izjave podsećaju na stav Turske prema konfliktu na Kipru u periodu 1997-1999, kada je takođe izneta uvijena pretnja aneksijom.

„Nije slučajno što se takve pretnje ponovo iznose sada“, rekla je Toci za SETimes. „U oba slučaja -- 1997-1999 i danas -- odnosi Turske sa EU bili su i jesu u jako lošem stanju. U prošlosti zbog hladnog tuša Turskoj na samitu u Luksemburgu 1997, a danas zbog zastalih pregovora o pridruživanju.“

Međutim, eksperti nisu istog mišljenja kada je u pitanju veći značaj izjave.

Mehmet Hasguler sa Evropskog univerziteta u Lefki, smatra da je ovo nedavno Bagisovo naglašavanje značajan kontra-potez, kojim se pokazuje da je na stolu širok spektar alternativa, u svetlu trenutnog zastoja oko pitanja Kipra, rekao je on za SETimes.

„Kada je AKP došla na vlast, preuzela je težak posao oko Kipra i počela da preokreće dugotrajni trend optuživanja turske zajednice za blokiranje svakog rešenja.“

Međutim, s obzirom da je zemlja garantor na Kipru, u skladu sa Sporazumom o garancijama iz 1960. godine Turskoj je zabranjen bilo kakav scenario pripajanja, rekao je direktor za istraživanja u Inicijativi Kipar 2015. i profesor za međunarodne odnose Istočno-mediteranskog univerziteta Ahmet Sozen.

„Bagis rizikuje, prema međunarodnom pravu, da prekrši same ugovorne obaveze Turske, kada -- kao formalni predstavnik Turske -- tako detaljno razmatra modele alternativnih rešenja na Kipru, pa čak i ako je to iz taktičkih razloga“, rekao je Sozen za SETimes.

Sozen je dodao da aneksija ne samo da nema osnovu u međunarodnom pravu, nego ni podršku među kiparskim Turcima.

„Prema istraživanju javnog mnjenja, koje je Inicijativa Kipar 2015. sprovela [krajem 2010. godine], 52 odsto kiparskih Turaka smatra da je 'model pripajanja Turskoj 'potpuno neprihvatljiv', dok samo 23 odsto vidi tu opciju kao 'zadovoljavajuću'.“

Taktički ili ne, svi potezi imaju cenu.

„Naravno, rizično je iznositi tako oštre reakcije u vezi sa kiparskim pitanjem. Ali, ako je Turska rešena da izvrši takvu aneksiju, možemo da pretpostavimo da je Turska donela konačnu odluku o svojoj kandidaturi za članstvo u EU“, kaže Hasguler.

“Time bi svi oni -- na Kipru, u Turskoj i u EU -- zainteresovani za rešenje, trebalo da shvate koliko su izgledi Turske za pridruživanje ključni za pomirenje na Kipru“, navodi Toci.

Nastavak na Southeast European Times...