Izvor: Politika, 11.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Priča se ponavlja
Kompleks spomen-parka koji se prostire na 80 hektara zbog nedostatka para nema čuvarsku službu, pa je često mesto divljanja noćnih posetilaca
KRUŠEVAC – Tragovi divljanja za sada nepoznatih lica koja su u noći između subote i nedelje oskrnavila deo spomen-parka Slobodište nadomak Kruševca nisu prvi takav napad na ovaj memorijalni kompleks, ali su, kako saznajemo od Eme Radulović, direktorke Narodnog muzeja, kome Slobodište pripada, najvećih razmera do sada. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Prolaznici su, naime, u nedeljno jutro na ulazu u spomen-kompleks, na potezu od nekoliko desetina ari, zatekli razlupane lampione i porušene stubove svetiljki, isprevrtane žardinjere i mermerne posude, polomljene klupe, razlupano staklo na Spomen-domu, a obijen je i magacinski prostor, takozvani bunker.
Policija, koja je po prijavi prvih šetača izvršila uviđaj, za sada nema podataka o eventualnim izvršiocima. Po svemu sudeći, reč je o destrukciji koja je sama sebi cilj, s obzirom na to da ništa nije ukradeno, a činjenica da ovaj prostor već godinama nema organizovanu čuvarsku službu, te da je dovoljno udaljen od grada, čini ga pogodnim za zadovoljenje takvih nagona. Potvrđujući nedostatak čuvara kao problem, direktorka Muzeja, međutim, dodaje da ova institucija sa budžetom kojim raspolaže jedva može da obezbedi čuvara za glavnu zgradu Narodnog muzeja u arheološkom parku u kojoj se čuva bogata zbirka eksponata neprocenjive arheološke, istorijske, etnološke i umetničke vrednosti.
Memorijalni kompleks Slobodište, inače, podignut je u neposrednoj blizini mesta gde je tokom Drugog svetskog rata u znak odmazde streljano više stotina građana Kruševca i okoline. Kao jedinstven objekat memorijalne kulture i ekološke arhitekture izgrađen je u periodu 1960–1965. godine, po ideji akademika Dobrice Ćosića. Decenijama se na ovom prostoru kao u prirodnom amfiteatru, sa posebnom porukom slobodarstva i stvaralaštva, tokom letnjih svečanosti, ranije slobodišnih, a danas vidovdanskih, odvijaju različiti kulturni programi.
N. Budimović
[objavljeno: 11.07.2006.]
