Izvor: Blic, 11.Jan.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Previše vozila na uskim ulicama
Beograđani se sve teže i teže kreću kroz grad. Kraj izgradnje obilaznice još se ne nazire, nedostaju najmanje dva mosta, teretni saobraćaj "guši" centar, parkira gde ko stigne, a vozači poštuju žute trake samo kad vide policiju. U Beogradu se svakodnevno dogodi od 60 do 110 saobraćajnih nezgoda što takođe u velikoj meri otežava saobraćaj u prestonici.
Beograd je jedna od važnih trazitnih zona u Jugoistočnoj Evropi, pa je razumljivo što se svakodnevno ulicama kreće >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ogroman broj automobila, autobusa, kamiona...
Neophodna obilaznica
Centralno gradsko jezgro sve više je opterećeno velikim brojem teretnjaka koji svakodnevno prolaze kroz grad. Kad se uzme u obzir podatak da jedan kamion pravi gužvu kao pet automobila, onda je jasno kolika je važnost izgradnje obilaznice. Ona se sa prekidima gradi već 17 godina. Gradnja je do prošle godine tekla "mic po mic" uglavnom zbog nedostatka novca. Stručnjaci smatraju da bi do početka rekonstrukcije "Gazele" morao biti završen deo od Ostružnice do Ibarske magistrale, jer većina kamiona upravo koristi taj most kad pristiže u grad sa severa zemlje. Ipak, za izgradnju cele obilaznice potrebno je barem još dve godine. Osim kamiona, velike gužve prave i autobusi. Kao idealno rešenje predloženo je izmeštanje autobuske stanice u Novom Beogradu. Ovo rešenje bi sigurno u mnogome doprinelo da na hiljade autobusa, koliko svakodnevno dolazi i odlazi iz Beograda, više ne prolaze kroz sam centar.
Još dva mosta
Prema nekim procenama za izgradnju jednog mosta potrebno je najmanje 100 miliona evra. Beogradu, po mišljenu stručnjaka, nedostaju najmanje dva mosta. Jedan na Savi, kod Ade Ciganlije, koji je već predviđen za izgradnju i jedan na Dunavu, kao veza Zemuna i Pančeva. Kako najavljuju nadležni, u planu je izgradnja i drugog mosta na Dunavu, u blizini Ada Huje, koji bi predstavljao altrenativu Pančevačkom mostu, a pominje se i izgradnja Vinčanskog mosta.
- Na Dunavu je potreban još jedan most, a to je drumsko železnički ka Vinči, koji bi izmestito međunarodni železnički saobraćaj iz grada. Izgradnja tog mosta značila bi i zbog prevoza opasnih materija, jer sada cisterne sa njima prolaze maltene kroz centar grada - kaže za "Blic" Zoran Pešović, gradski sekretar za saobraćaj.
Za sada je prioritet most preko Save, a ostali mostovi moraće da sačekaju neko drugo vreme.
Saobraćajne nezgode
U poslednjih 20 godina broj vozila se udvostručio i sada ih ima oko 650.000 što Beograd, ovakav kakav je danas, ne može da nosi na svojim plećima. Gužve na ulicama često dovode i do velikog broja saobraćajnih nesreća. I najmanji sudar, upozoravaju stručnjaci, može da napravi velike probleme.
- Svaki dan se u Beogradu dogodi između trećine i polovine ukupnog broja saobraćajnih nesreća u Srbiji. To predstavlja ozbiljan problem sa aspekta funkcionisanja saobraćaja, ali i života u gradu. Najveći broj saobraćajnih nezgoda prouzrokovali su nesavesni vozači, koji ne poštuju saobraćajne propise - navodi Pešović.
Tumaranje po blokovima
Problem parkiranja odavno postoji. Čini se da je veliki napredak postignut uvođenjem zona i vremenskim ograničenjem. Međutim, u mnogim delovima grada koji nisu pokriveni zonama hronično nedostaju parking mesta. Tako, na primer, u novobeogradskim blokovima građani neprestano tumaraju tražeći slobodno parking mesto i često su prinuđeni da parkiraju i po kilometar daleko od svojih zgrada. Gomila automobila u večernjim satima parkirana je po trotoarima, upravo zbog toga da stanari ne bi morali ujutru da dugo pešače do svojih vozila. Opština Novi Beograd samo prošle godine izdala je zahtev za izgradnju oko 4.000 novih parking mesta.
Svi gaze po žutom
Poštovanje pravila korišćenja "žutih traka" u velikoj meri bi ubrzalo gradski prevoz i omogućilo vozačima da manje koriste svoje automobile i da u grad češće idu autobusima, tramvajima ili trolejbusima. To bi u velikoj meri smanjilo broj automobila na ulicama.
- Beograd ne može da živi ukoliko ne postoji Javni prevoz i njihova vozila moraju imati apsolutni primat u odnosu na druge. Neko ko u jednom trenutku prevozi stotinak putnika, mora imati prednost u odnosu na nekoga ko prevozi dva ili tri, što je najčešće slučaj sa automobilima. „Žute trake" treba da postoje u svakoj ulici kroz koje prolazi Javni prevoz i trenutno ih ima mnogo manje nego što je potrebno - kaže Milan Vujanić, šef Katedre za bezbednost na Saobraćajnom fakultetu.
Loša organizacija
Spisku od pet ključnih problema mogla bi se dodati i loša organizacija saobraćaja u pojedinim delovima grada. Po oceni Vladimira Simidžije, saobraćajnog inžinjera, u Beogradu ima mnogo saobraćajnih znakova koji ne služe ničemu.
- Barem 50 odsto znakova bi trebalo ukloniti jer su nepotrebni. Takođe, u pojedinim deonicama u Bulevaru oslobođenja, na primer, brzina je nepotrebno ograničena na 40 kilometara na čas što usporava saobraćaj - kaže Simidžija.
Kao drugi primer, Simidžija navodi Ruzveltovu ulicu u kojoj su semofaori postavljeni na čak osam od devt raskrsnica. I pored toga, u ova ulica nije bezbedna jer se u njoj često događaju nesreće i tretira se kao "crna tačka" u saobraćaju.
Rokovi
Obilaznica - do kraja 2010.(deo od Ostružnice do Ibarske na proleće)
Vinčanski most 3 i po godine
Most kod Ade 2-3 godine
Zemunski most 4 godine
Most kod Ada Huje 4 godine
Pančevački most proleće 2008. *
"Gazela" leto i jesen 2008. *
* Neophodne rekonstrukcije
