Izvor: B92, 30.Jun.2017, 17:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Previše se očekuje od Berlinskog procesa"
Beograd -- Očekivanja u regionu od Berlinskog procesa su daleko veća od onoga što može da se desi, smatra Dušan Reljić.
Direktor briselske kancelarije nemačkog Instituta za međunarodna i bezbednosna pitanja je u Kažiprstu rekao da će se i u Berlinu i u Trstu čuti diplomatske poruke, da će biti poručeno da je neophodno da države Zapadnog Balkana nastavljaju da ispunjavaju uslove, ali da se neće doneti konkretne odluke o tome da će region biti "brže primljen". >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
"Sa druge strane će se reći da će se rado ispunjavati uslovi, ali da je za to potreban podsticaj", rekao je Reljić.
Gost Kažiprsta je naveo da je ekonomija podloga za sve, a da se na njoj potom razvijaju svi mogući odnosi, kao što su kulturni i društveni.
"Nije čudo da je na području lake zabave ceo region našao zajednički jezik, odnosno muziku, ali se između političara svira drugačija muzika. Pogledajte arbitražu o Piranskom zalivu, tu su i duboki problemi, problemi sa granicama, brojna nerešena pitanja. I sam region je podeljen na sitne delove i većina njih traži zaštitnika napolju. Zato nisu dovoljne samo dobre namere, kao što se kaže 'komplikovano je'", kaže Reljić.
Reljić navodi da je ekonomski standard nešto što omogućava da se optimističnije gleda u perspektive, pa samim tim i u perspektivu regiona u evrointegracijama.
"Nije to samo pitanje strpljenja i čekanja, prosto su bogatija društva politički tolerantnija. Tamo gde postoji veća srednja klasa, manja je mogućnost za bujanje nacionalizma i autoritarnih vlasti, što ne vidimo samo na prostoru bivše Jugoslavije, već i u drugim zemljama na istoku Evrope", kaže Reljić.
On navodi primer Hrvatske, koja, kako kaže, uprkos članstvu u EU do prošle godine ekonomski nije napredovala.
"To je možda dovelo da se velike političke krize u proteklih dana relativno lako okončaju", navodi on.
Za male zemlje, kaže Reljić, važno je da ulažu u sebe.
"Samo tako mogu da zadrže kvalitet. Da ulažu u infrastrukturu, zdravstvo, znanje, ekologiju. Tako društva postaju pametnija, poboljšavaju kvalitet proizvoda i usluga i mogu više da izvoze", kaže Reljić.
