Izvor: B92, 16.Jun.2015, 17:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Prevencija - 23 bujične brane"
Srbija je počela da radi na prevenciji od elementarnih nepogoda, pa će u skladu s tim ove godine biti izgrađene 23 bujične brane.
To je izjavio direktor vladine Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja Marko Blagojević na panel diskusiji "Analiza stanja i potreba u nacionalnom sistemu zaštite kritične infrastrukture" i dodao da je pažnja sa obnove usmerena na prevenciju, dodajući da je za proteklih 20 godina napravljeno 19 bujičnih brana u Srbiji.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Prema njegovim rečima, prvi put od sada u Srbiji postoji sistemski organizovan pristup upravljanju rizikom od elementarnih nepogoda, a, kako je najavio, u roku od nekoliko dana biće gotov nacrt zakona o upravljanju rizikom od elementarnih nepogoda.
"Poplave iz 2014. pogodile su istovremeno 119 opština, 1,6 miliona ljudi i u roku od samo par dana napravile štetu na nivou pet odsto BDP-a Srbije. Zbog toga, bilo bi krajnje nemudro ne baviti se rizikom od elementarnih nepogoda u budućnosti, ukoliko znamo kakve posledice možemo da trpimo", naglasio je Blagojević.
On je dodao i da je obnova kritičnih infrastruktura ključni problem, ali i da to opštoj javnosti nije interesantno, te da se o tome uopšte ne govori u dovoljnoj meri.
Blagojević je naveo da je opštu javnost prethodne godine interesovalo koliko kuća je srušeno, koliko ih je podignuto i kada će biti završene one koje do sad nisu gotove.
"Ja mogu na prste jedne ruke da nabrojim koliko puta mi je postavljeno pitanje koje se tiče obnove kritičnih infrastruktura, a pritom je to zapravo ono što je bio ključni problem", rekao je Blagojević.
Prema njegovim rečima, svaka srušena kuća je ogromna tragedija i nesreća za porodicu koja je štetu pretrpela, ali, naveo je, šteta na sistemu za vodosnabdevanje u Trsteniku jeste šteta koja je pogađala 25.000 ljudi, kao i šteta na vodozahvatima u Smederevskoj Palanci, od koje trpi 15-20.000 ljudi.
"Pritom se o tome nije uopšte govorilo u dovoljnoj meri. Ono što ne interesuje javnost, verovatno neće interesovati ni političke lidere, a ono što ne interesuje njih, ako je i bilo na stolu, nestaje sa tog stola i zato je važno ono što sada Kancelarija radi", rekao je Blagojević.
On je istakao da je najbitnije neprestano vođenje računa "samo o tome da Srbija bude sutra samo trunku otpornija nego što je bila juče, kada se govori o izloženosti riziku od dejstva prirode".
Zamenik načelnika Sektora za vanredne situacije Đorđe Babić rekao je da se uvek postavljalo pitanje ulaganja u sistem zaštite i spasavanja u celini, koje, prema njegovom mišljenju, nije dovoljno.
"Mnogi smatraju ulaganje u sistem zaštite kao trošak. Nije to trošak, to je ulaganje u naš održivi budući razvoj i to je nešto što mi stalno promovišemo. Jednostavno, procena rizika od svih elementarnih nepogoda i katastrofa je nešto što je naša obaveza i zakonska i društvena", kaže Babić.
On je naglasio da je procena zaštite kritične infrastrukture nešto što je jedno od najbitnijih poglavlja, budući da je Srbija u poplavama pretrpela velike štete i razaranje u kritičnoj infrastrukturi, pre svega u energetskom sektoru.
"Čini mi se da za sada još uvek nemamo kompletiranu pravnu regulativu o zaštiti kritične infrastrukture, što je naša obaveza, mi smo to prepoznali i na tome ćemo raditi i kroz realizacije akcionog plana za pridruživanje EU i za poglavlje 24, gde je definisano sve što moramo uraditi u narednom periodu", rekao je Babić.
Panel diskusija "Analiza stanja i potreba u nacionalnom sistemu zaštite kritične infrastrukture" jedna je od aktivnosti u okviru međunarodnog projekta "Otpornost zaštite kritične infrastrukture u Evropi", sufinansiranog sredstvima Evropske komisije, a organizuje je Fakultet bezbednosti Univerziteta u Beogradu.
