Izvor: Studio B, 16.Jun.2015, 17:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blagojević: Do kraja godine 23 bujične brane
Srbija je počela da radi na prevenciji od elementarnih nepogoda, pa će ove godine biti izgrađene 23 bujične brane, izjavio je danas direktor vladine Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja Marko Blagojević.
On je na panel diskusiji "Analiza stanja i potreba u nacionalnom sistemu zaštite kritične infrastrukture" kazao da je pažnja sa obnove usmerena na prevenciju, dodajući da je za proteklih 20 godina napravljeno 19 bujičnih brana u Srbiji.
Prema >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << njegovim rečima, prvi put od sada u Srbiji postoji sistemski organizovan pristup upravljanju rizikom od elementarnih nepogoda, a, kako je najavio, u roku od nekoliko dana biće gotov nacrt zakona o upravljanju rizikom od elementarnih nepogoda.
"Poplave iz 2014. pogodile su istovremeno 119 opština, 1,6 miliona ljudi i u roku od samo par dana napravile štetu na nivou pet odsto BDP-a Srbije. Zbog toga, bilo bi krajnje nemudro ne baviti se rizikom od elementarnih nepogoda u budućnosti, ukoliko znamo kakve posledice možemo da trpimo", naglasio je Blagojević.
On je dodao i da je obnova kritičnih infrastruktura ključni problem, ali i da to opštoj javnosti nije interesantno, te da se o tome uopšte ne govori u dovoljnoj meri.
Blagojević je naveo da je opštu javnost prethodne godine interesovalo koliko kuća je srušeno, koliko ih je podignuto i kada će biti završene one koje do sad nisu gotove.
"Ja mogu na prste jedne ruke da nabrojim koliko puta mi je postavljeno pitanje koje se tiče obnove kritičnih infrastruktura, a pritom je to zapravo ono što je bio ključni problem", rekao je Blagojević.
Prema njegovim rečima, svaka srušena kuća je ogromna tragedija i nesreća za porodicu koja je štetu pretrpela, ali, naveo je, šteta na sistemu za vodosnabdevanje u Trsteniku jeste šteta koja je pogađala 25.000 ljudi, kao i šteta na vodozahvatima u Smederevskoj Palanci, od koje trpi 15-20.000 ljudi.
"Pritom se o tome nije uopšte govorilo u dovoljnoj meri. Ono što ne interesuje javnost, verovatno neće interesovati ni političke lidere, a ono što ne interesuje njih, ako je i bilo na stolu, nestaje sa tog stola i zato je važno ono što sada Kancelarija radi", rekao je Blagojević.
On je istakao da je najbitnije neprestano vođenje računa "samo o tome da Srbija bude sutra samo trunku otpornija nego što je bila juče, kada se govori o izloženosti riziku od dejstva prirode".
Zamenik načelnika Sektora za vanredne situacije Đorđe Babić rekao je da se uvek postavljalo pitanje ulaganja u sistem zaštite i spasavanja u celini, koje, prema njegovom mišljenju, nije dovoljno.
"Mnogi smatraju ulaganje u sistem zaštite kao trošak. Nije to trošak, to je ulaganje u naš održivi budući razvoj i to je nešto što mi stalno promovišemo. Jednostavno, procena rizika od svih elementarnih nepogoda i katastrofa je nešto što je naša obaveza i zakonska i društvena", kaže Babić.
On je naglasio da je procena zaštite kritične infrastrukture nešto što je jedno od najbitnijih poglavlja, budući da je Srbija u poplavama pretrpela velike štete i razaranje u kritičnoj infrastrukturi, pre svega u energetskom sektoru.
"Čini mi se da za sada još uvek nemamo kompletiranu pravnu regulativu o zaštiti kritične infrastrukture, što je naša obaveza, mi smo to prepoznali i na tome ćemo raditi i kroz realizacije akcionog plana za pridruživanje EU i za poglavlje 24, gde je definisano sve što moramo uraditi u narednom periodu", rekao je Babić.
Panel diskusija "Analiza stanja i potreba u nacionalnom sistemu zaštite kritične infrastrukture" jedna je od aktivnosti u okviru međunarodnog projekta "Otpornost zaštite kritične infrastrukture u Evropi", sufinansiranog sredstvima Evropske komisije, a organizuje je Fakultet bezbednosti Univerziteta u Beogradu.
