Izvor: Blic, 26.Mar.2010, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prestonica Kostarike
San Huan, prestonica Kostarike, nije lepa varoš. Veličine između Prištine i Podgorice, jednako je tako i ružna. Kao i pomenuti gradovi, nastali od kasaba i postali prestonicama svojih priznatih, polupriznatih i nepriznatih država zbog svog zgodnog položaja, a ne lepote - Cetinje i Prizren, recimo, spadaju među najlepše gradove u ovom kraju sveta - i San Huan je zgodno smešten u Centralnu dolinu na sredokraći između Pacifika i Kariba.
Jedna velika pešačka ulica, u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << isti mah i Knez Mihailova i Bulevar, i Kerntner i Marijahilferštrase, deli grad na dve jednako nelepe polovine. Najlepša - i među najstarijima - jeste zgrada Teatro nasional, a ni Eskuola de Muheres, Ženska škola (da ne kažem, s Molijerom, Škola za žene), nije rđava. Tu, u boljem kraju grada, blizu hotela iz velikog lanca i parka koji izgleda kao deo prašume brižljivo prenesen i kultivisan u srce grada, nalazi se i nekadašnja destilerija ruma i lokalnog viskija, pretvorena u kulturni centar, sa galerijom, kamernim pozorištem, teatrom plesa i velikom letnjom pozornicom.
San Hoze je grad polutan: na jednoj strani funkcionalno amerikanizovan, sa ružnim i jeftinim građevinskim objektima za maloprodaju, na drugoj, tipičan latinoamerički grad uličnog života i potrebe za živim bojama, pa makar one oslikavale ružne betonske strukture pasaža i od blokova sklepanih nadstrešnica na autobuskim stanicama.
Čim se čovek makne iz grada, Kostarika se otvara kao lepa zemlja („bogata obala"). No, to nije predmet ovog teksta. Uostalom, i San Hozea sam se setio videvši po povratku naš Bulevar, ovaj što ćemo da ga izgradimo po principima onog trebinjskog kamiondžije. A setio sam se i bajke nekadašnjeg gradskog čelnika o pretvaranju Beton-hale na starobeogradskoj obali Save u kulturni centar. Što se i desilo – tamo ima nekoliko kafana, neke su, kažu, i dobre.
Od palanke biva velegrad. A biva i obrnuto.
