Izvor: Politika, 14.Avg.2014, 16:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prestižna potrošnja kao životni stil
Oko 56 odsto pripadnika ekonomske elite u Srbiji poseduje bar dve stambene jedinice
Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu realizovao je više empirijskih istraživanja (1989, 2003. i 2012. godine),koja ukazuju na poboljšanje materijalnog položaja pripadnika ekonomske elite u Srbiji, ne samo prema ukupnim prihodima, već i na osnovu imovine kojom raspolažu i potrošnje.
Za razliku od drugih društvenih slojeva, pripadnici ekonomske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << elite uglavnom poseduju kuće ili stanove velike tržišne vrednosti, a često raspolažu i dodatnom stambenom jedinicom, kao i putničkim automobilom vrednosti koju drugi društveni slojevi ne mogu da priušte.
Oko 90 odsto ispitanika iz svih društvenih slojeva u Srbiji živi u kući ili stanu koji je u vlasništvu nekog od članova domaćinstva. Međutim, statistički značajne razlike javljaju se u pogledu tržišne vrednosti kuće ili stana. Što je viši položaj ispitanika u društvenoj hijerarhiji, to je veća tržišna vrednost stambene jedinice koju on i članovi njegovog domaćinstva poseduju. Među predstavnicima ekonomske elite 62 odsto poseduje kuću ili stan velike tržišne vrednosti (najmanje 90.000 evra), a čak 22,1 procenat poseduje kuću ili stan vrednosti od 200.000 evra i više.
Valja istaći da se pripadnici ekonomske elite znatno češće odlučuju na kreditno zaduženje prilikom kupovine kuće ili stana i taj udeo je čak trinaest puta veći nego u opštoj populaciji (23,3 odsto pripadnika ekonomske elite i 1,8 odsto ostalih građana). Ne treba zaboraviti da veliki broj građana u Srbiji nije u mogućnosti da kupi stan na kredit, s obzirom na visoku stopu nezaposlenosti, nesigurnost radnih mesta i niska primanja.
Bitna je i lokacija na kojoj su pripadnici ekonomske elite nastanjeni. Prema podacima iz 2012. godine, pripadnici ekonomske elite žive u urbanoj sredini (98,8 odsto), a najveći broj njih nastanjen je u Beogradu (71,6 procenata). Među Beograđanima,ima onih koji žive u užem, ali i u širem centru grada (40,4 i 57 odsto), dok veoma retko žive u prigradskim naseljima (2,6 procenata).
Kad je reč o posedovanju dodatne stambene jedinice, ekonomska elita ubedljivo prednjači u odnosu na druge društvene slojeve (55,8 odsto), slede je sitni preduzetnici (29,1) i stručnjaci (20,2 odsto), a među nižim društvenim slojevima znatno ređe se javljaju vlasnici još jedne kuće ili stana.
Od pokretnih stvari, najvažniji pokazatelj materijalnog položaja pripadnika vladajuće ekonomske grupacije je automobil. Pripadnici ekonomske elite i ostali društveni slojevi značajno se razlikuju kad je reč o posedovanju automobila, ali i kada je reč o njegovojtržišnojvrednosti. Više od 90 odsto predstavnika ekonomske elite poseduje automobil, u tome su im najsličniji sitni preduzetnici, za razliku od NKV i PKV radnika (38,8 procenata). Automobile čija je tržišna vrednost veća od 5.000 evra poseduje 65,6 odsto pripadnika ekonomske elite, slede ih sitni preduzetnici (29,1), a drugu krajnost čine NKV i PKV radnici (1,3 procenta).
Ispitanicima je postavljeno i pitanje da li poseduju jahtu ili luksuzni čamac vredan 2.000 evra i više. Na ovo pitanje potvrdno je odgovorilo 3,1 odsto pripadnika ekonomske elite, a samo 0,1 procenat ostalih građana.
Vladajuća ekonomska grupacija i ostali društveni slojevi razlikuju se i u tehničkoj opremljenosti domaćinstva. Većina građana može sebi da priušti samo one uređaje koji su neophodni za normalnu egzistenciju u savremenom društvu. S druge strane, pripadnici ekonomske elite prednjače u korišćenju uređaja koji su se nedavno pojavili na tržištu i još nisu predmet masovne potrošnje, što delimično odražava njihove materijalne mogućnosti, ali i drugačiji životni stil, koji karakteriše prestižna potrošnja.
Na učvršćenje materijalnog položaja vladajuće ekonomske grupacije ukazuju i istraživački nalazi o odlasku na godišnji odmor izvan mesta boravka. Godine 1989. na godišnji odmor je otišlo 72,7 odsto pripadnika ekonomske elite, 2003. godine to je učinilo 89,8 odsto ispitanika (i/ili članova njihovog domaćinstva), a 2012. godine 97,5 procenata. Po učestalosti odlaska na godišnji odmor u 2012. godini,ekonomsku elitu slede pripadnici sloja sitnih preduzetnika (70,9), a najmanji je udeo NKV i PKV radnika (11 odsto).
*Istraživač u Institutu za sociološka istraživanja
**Asistent na Filozofskom fakultetu u Beogradu
Anđelka Mirkov*, Željka Manić**
objavljeno: 14.08.2014.
