Izvor: RTS, 03.Feb.2014, 10:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Preskupa "besplatna“ pravna pomoć

Sadašnji model angažovanja branilaca po službenoj dužnost preskup je za državu. Dug prema advokatima raste, a budžet ne može da podnese teret "besplatne " pravne pomoći. Zbog toga je, saglasne su obe strane, neophodno pronaći nov model angažovanja advokata po službenoj dužnosti.

Dug države prema advokatima koji rade po službenoj dužnosti iznosi čak nekoliko milijardi dinara, tvrde u Advokatskoj komori Srbije. Država o tome nema precizan podatak, ali samo im Ministarstvo >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pravde za 2011. godinu duguje više od 200 miliona dinara.

Stručnjaci su saglasni - sadašnji model preskup je za državu. Upozoravaju, potrebno je hitno pronaći novo rešenje jer budžet uskoro više neće moći da isplati tzv. besplatnu pravnu pomoć. 

Sat rada branioca po službenoj dužnosti košta najmanje 200 evra. Država im plaća polovinu standardne advokatske tarife. Braniocima po službenoj dužnosti to nije dovoljno, a državi preskupo.

Advokat Aleksandar Radivojević objašnjava da se svaki sledeći započeti čas se uvećava za 50 odsto u istom predmetu.

"Za teška dela, dakle, to ide i do 600 evra po započetom času, pa možete izračunati koliko je to ukoliko je to puno radno vreme ili ukoliko se produžuje na više sati i tako dalje, puta cela radna nedelja", kaže Radivojević.

U Advokatskoj komori Srbije smatraju da rad branioca po službenoj dužnosti nije skup, i kažu da mnoge druge države potpuno pokrivaju takav trošak.

"Normalno da je svaki izdatak puno, ali ja vam kažem - advokati u Srbiji su patriote. Mi ćemo se dogovoriti sa državom, ako je teško, da i mi podnesemo jedan deo, mi smo čak i nudili deo našeg angažovanja u okviru besplatne pravne pomoći", ističe predsedni Komore Dragoljub Đorđević.

Resorno ministarstvo, međutim, zbog visokih troškova za takve branioce traži novi model za njihovo angažovanje. Objašnjavaju da advokati koriste to što službene odbrane ne mogu biti poverene nikom drugom osim njih.

Državni sekretar u Ministarstvu pravde i državne uprave Danilo Nikolić navodi da postoje dva načina da se angažovanje advokata drugačije uredi.

"Načini su ili da se na tenderu zaključuju ugovori na određeno vreme sa jednim brojem advokata koji bi radili za platu u visini sudije i plaćene doprinose ili da to bude po predmetu s obzirom na propisanu kaznu", precizira Nikolić.

Iz ugla Advokatske komore to bi značilo direktno kršenje osnovnih ljudskih prava i Ustava.

"Mi bismo imali direktan sukob interesa koji se u tursko vreme zvao 'kadija te tuži, kadija ti sudi'. Građani bi dobijali odbranu od ljudi koji su plaćeni od te iste države koja ih tuži", ističe predsednik Komore.

Da su mnoge države dobro uredile ovu oblast, ukazuje profesor Milan Škulić, navodeći primer SAD gde se advokati rado bave isključivo odbranom po službenoj dužnosti.

"Oni manje-više samo žive od toga što rade za državu, na neki način, odnosno brane one koji nemaju para da sami priušte odbranu. Ali, u tim državama, pre svega u Americi je velika razlika između onoga što se plaća kad neko bira branioca i kad mu ga postavi država, daleko su manje tarife tamo za te odbrane nego za one kad neko sam uzima", objašnjava profesor Škulić.

Stručna javnost rešenje vidi u donošenju Zakona o pružanju besplatne pravne pomoći koji Srbija još nema.

Nastavak na RTS...