Izvor: Politika, 03.Feb.2014, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prerano rođeni, ali borci
Udruženje roditelja prevremeno rođene dece „Optimistik” pomaže roditeljima suočenim sa strahom i brigom za budućnost beba
Dušan Selimović, koji je nedavno proslavio drugi rođendan, rođen je u sedmom mesecu trudnoće, sa jednim kilogramom i 17 dijagnoza. Njegov brat blizanac Vukašin je nakon tri nedelje borbe za život predao bitku, a kada se priseća dana kada su njeni sinovi došli na svet Milana Milošević-Selimović kaže da niko ne može biti spreman na strah >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i neizvesnost koju nosi prevremeni dolazak deteta na svet.
– Kada mi je doktorka na redovnoj kontroli u 27. nedelji uredno vođene blizanačke trudnoće, saopštila da moram daostanem u bolnici da bi pratili bebe, jer su ustanovili da se radi o interblizanačkoj transfuziji, osetila samda su moje bebe u velikoj opasnosti. Trudnoćaje praćena tri nedelje, primila sam potrebne terapije i 5. februara 2010. godine u 30.nedelji trudnoće pre vremena su rođena moja dva heroja Dušan i Vukašin. Odmah su prebačeni na Odeljenje intenzivne nege Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, gde su neonatolozi počeli borbu za njihove živote. Ja sam ostala u bolnici da se oporavljam i molila seda izdrže dok ne stignem do njih – priča Milana Milošević-Selimović iz Udruženja roditelja prevremeno rođene dece „Optimistik”.
Milana priznaje da joj je svaki sekund proveden bez novorođenih mališana bio prožet strahom i brigom. Međutim, jedna od najtežih situacija bila je kada je porodilji koja je ležala pored nje sestra stavila bebu u naručje. Milana je okrenula glavu prema prozoru zadržavajući suze, a majka koja je ležala u susednom krevetu zadržavala jeradost i osmeh. Dve nedelje kasnije mali Vukašin je preminuo, a Milana je shvatila da nema prava na suze i nastavila je da bodri malog Dušana.
– Kadaje bilo najteže,govorila sam mu: „Drži se još malo,biberče. Jak si. Uspećemo.” I uspeli smo. Posle sto dana provedenihu bolnici, u listi za otpust biloje sedamnaest dijagnoza – priča ova majka.
Dušan je jedna od 7.000 beba koje svake godine stignu na svet pre vremena, a roditelji tvrde da prevremeno rođenje deteta budi najrazličitije emocije – počev od straha da će izgubiti bebu ida će ona imati trajne zdravstveneprobleme, preko krivice što nisu do kraja izneli trudnoću, besa, pa sve do osećanja gubitka,jer trudnoća nije dovoljno dugo trajala.
– Većina roditelja je preplavljena strahom kada vidi svoju bebu u inkubatoru. Boje se prvog dodira, jer je ona toliko malada mislite da možete da je povredite dodirujući je i milujući je jednim prstom kroz mali kružni otvor na inkubatoru. Zastrašuju vas silne cevčice koje vire iz bebe, kao što su kanila, tubus i sistem za infuziju, koji joj pomažu da se bori za život. S obzirom na to da lekari i medicinski tehničari prvenstveno brinu o nezi i zdravlju deteta, mi smo se trudili da osnujemo udruženje kako bi roditelji jedni druge mogli da osnaže i međusobno prenesu iskustva – zaključuje Milana Milošević-Selimović.
Dr Branislava Dedović-Bjelajac, načelnik Odeljenja intenzivne nege na Institutu za neonatologiju, kaže da ne postoji univerzalni odgovor na pitanje – kakva je zdravstvena budućnost prevremeno rođene bebe.
– Što je ona nezrelija, problemi su ozbiljniji, a njena sudbina neizvesnija. Važno je razumeti da ova deca dolaze na svet pre nego što su se njihovo telo i organi kompletno razvili za život van materice. Ona najčešće imaju disajne tegobe, poremećaje u razvoju pluća, prekide u disanju, kardiovaskularneprobleme i sklonost rashlađivanju,koja nastaje zbog toga što nemaju dovoljno potkožnog masnog tkiva. Osim toga, ove bebe često imaju problem sa arterijskim pritiskom, anemijom i metabolizmom, ishranom i varenjem, kao i niz neuroloških tegoba i problema zbog nepravilnog razvoja krvnih sudova retine – kaže dr Branislava Dedović-Bjelajac.
Koliko je neonatologija napredovala u lečenju zdravstvenih problema nedonoščadi?
– Rezultati različitih studija govore da primena kortikosteroida, koja počinje najranije u 23 nedelji trudnoće kod žena koje se nalaze pod rizikom za prevremeni porođaj, smanjuje smrtnost beba za trećinu. Rizik od oštećenja vida,sluha,zastoja u razvoju i cerebralne paralize za 20 odsto manjaje kod prevremeno rođene dece čije su majke primile steroide na vreme.Odloženo podvezivanje pupčanikanakon rođenja utiče na bolju cirkulaciju krvi,manju potrebu za transfuzijama, manju učestalost moždanog krvarenja i infekcija, nego kod dece kod koje je to urađeno odmah po rođenju. Prosečno trajanje lečenja u Institutu za neonatologiju u 2012. godini bilo je 47,7 dana, a nakon otpusta, bebe se prate do 12 meseci. Da bismo znali kakav je kvalitet njihovog života, potrebno je objediniti sve podatke iz ustanova koje učestvuju u zdravstvenom tretmanuove dece tokom života – kaže dr Branislava Dedović-Bjelajac.
Katarina Đorđević
objavljeno: 03.02.2014.
