Izvor: Southeast European Times, 26.Nov.2012, 23:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prenatrpani zatvori u regionu

Katica Đurović i Bedrana Kaletović za Southeast European Times iz Beograda i Sarajeva -- 26.11.2012.

26/11/2012

Iako više zemalja u regionu amnestijom rešavaju problem prenatrpanosti zatvorskih ustanova, mnogi dovode u pitanje ispravnost odluka o puštanju osuđenika na slobodu.

Aleksandar B. (28) iz Lazarevca osuđen je nedavno na šest meseci zatvora pošto je proglašen krivim za automobilski udes sa smrtnim ishodom. Međutim, zbog manjka prostora u >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << srpskim zatvorima, kazna mu je smanjena na tri meseca i na listi je čekanja za odsluženje, zajedno sa još 4000 ljudi.

„Voleo bih da to odradim što je pre moguće. Želim da odslužim kaznu i nastavim svoj život“, kaže Aleksandar zaSETimes.

Komitet Saveta Evrope za sprečavanje torture objavio je u julu izveštaj o uslovima u srpskim zatvorima. Kao glavni problem navedena je prenatrpanost.

U srpskim zatvorima trenutno kaznu služi oko 11.500 osuđenika, a njihov kapacitet je oko 7000.

Međutim, zbog novog zakona o amnestiji koji je parlament doneo 8. novembra, ove nedelje će biti oslobođeno oko 1100 osuđenika kako bi se napravio prostor za druge koji su na čekanju da odsluže svoje kazne.

Opozicija je oštro kritikovala zakon uz tvrdnju da će po njegovim odredbama biti pušteni i neki opasni kriminalci.

„Amnestiranje kriminalaca zato što vlada želi da uštedi novac je pogrešno. Na taj način šaljemo poruku podrške kriminalcima da bez obzira šta urade biće uskoro pušteni ili uopšte neće ići u zatvor“, kaže Aleksandra Jerkov iz Lige socijaldemokrata Vojvodine.

Odgovarajući na kritike opozicije, ministarstvo pravde je saopštilo da opozicija želi da širi strah među građanima.

„Amnestija je opšte prihvaćen princip koji primenjuju sva moderna zakonodavstva. Novi zakon tiče se samo onih koji su osuđeni na kazne zatvora od tri do šest meseci, dok oni koji su osuđeni na 30 ili 40 godina zbog organizovanog kriminala neće biti amnestirani“, kaže za SETimesMilica Vučković, portparol ministarstva pravde Srbije.

Prema navodima ministarstva, cilj zakona o amnestiji je da smanji ili ublaži neke kazne. Zakon bi trebalo da bude preduslov za pribegavanje alternativnim krivičnim sankcijama.

Osuđenice stoje ispred ćelije u ženskom zatvoru u Požarevcu. [AFP]

Po novom zakonu, osuđenicima koji služe kazne od tri meseca zatvora i manje kazne će biti ukinute; zatvorske kazne od tri do šest meseci biće skraćene za 50 odsto; zatvorenicima osuđenim zbog teškog ubistva, ubistva i teške pljačke kazne će biti skraćene za deset odsto, a zatvorenicima starijim od 70 godina za 25 odsto.

Cilj zakona o amnestiji je da se smanji broj osuđenika u zatvorskom sistemu i ostvare uštede u državnom budžetu. Srbija će time uštedeti 6,9 miliona evra, tvrdi ministarstvo.

„Donošenje zakona omogućiće da se rasterete zatvorske ustanove, što će direktno poboljšati uslove u kojima žive osuđenici“, kaže Vučković.

Prema navodima ministarstva pravde, mogućnosti za izgradnju novih zatvorskih objekata ograničene su zbog finansijske krize. Umesto toga, država je pribegla obnovi i proširenju postojećih zatvora.

Nataša Mrvić-Petrović, profesor pravnog fakulteta Union iz Beograda i stručnjak za zatvorsko pravo, kaže da je zakon o amnestiji neophodan kako bi se sprovela reforma zatvorskog sistema u Srbiji, ali da to dugoročno neće rešiti problem prenatrpanih zatvora.

„Ono što nam je potrebno je drugačija kaznena politika“, kaže Mrvić-Petrović zaSETimes.

Srbija je jedna od glavnih zemalja članica Saveta Evrope koja primenjuje kratke vremenske kazne. Zbog nepostojanja programa za rad osuđenika po puštanju na slobodu, kazne se smanjuju.

I druge zemlje u regionu imaju sličan problem.

Prema navodima Federalnog ministarstva pravde Bosne i Hercegovine, 932 osuđenika čekaju na početak svojih kazni, jer u zatvorima nema mesta.

Prošle godine, predsednik Federacije Bosne i Hercegovine (BiH) Živko Budimir amnestirao je 96 osuđenika, od čega 36 osuđenih ubica. Uprkos tome što će takve mere smanjiti prenatrpanost, zbog velikog broja puštenih osuđenika efikasnost instituta amnestije u toj zemlji dovedena je u pitanje.

Lakoća kojom se osuđenici amnestiraju i činjenica da političari nisu dužni da objašnjavaju svoje odluke o davanju amnestije promoviše nasilje i bezakonje u zajednici, tvrde neki analitičari.

Instant pomilovanja osuđenika koji robijaju zbog teških krivičnih dela mogla bi da dovede do recidivizma. [AFP]

„Imamo utisak da je država na strani prestupnika i da ti prestupnici mogu da naprave dodatni pritisak i ugroze poštene ljude u društvu“, kaže zaSETimesEnes Osmančević, profesor komunikacija na Univerzitetu u Tuzli. „Nažalost, taj trend traje poslednjih dvadeset godina i preti da u budućnosti bude još gori“, kaže on.

Osuđenik koji je izdržao trećinu svoje kazne ima pravo da na svakih šest meseci zatraži pomilovanje.

Molbu za pomilovanje podnosi osuđenik, njegov advokat ili najbliži rođak osuđenika sudu BiH, posle čeka konačnu odluku donosi predsednik FBiH.

Institucije koje daju amnestiju su predsednik FBiH, predsednik Republike Srpske, komisija ministarstva pravde BiH i gradonačelnik Distrikta Brčko, pošto je taj distrikt neutralna, samoupravna administrativna jedinica u BiH.

Kriterijumi za davanje pomilovanja su obično nepoznati široj javnosti. U većini slučajeva, predsednik FBiH donosi odluku ne konsultujući druge za mišljenje i bez davanja javnog obrazloženja.

Sudije mogu da daju preporuke na zahtev za amnestijom, ali se te preporuke ne moraju obavezno i poštovati.

„Naši profesori uvek pominju slučaj Hazima Vikala, osuđenog visokog političara, koji je posle dobijanja amnestije nastavio sa aktivnim političkim životom“, kaže zaSETimesMelisa Jahić, student pravnog fakulteta u Tuzli.

Vikalo se u oktobru kandidovao i izgubio u trci za gradonačelnika Gračanice, na severozapadu BiH, ispred Stranke demokratske akcije. Bio je osuđen za zloupotrebu službenog položaja 2006. na četiri meseca zatvora. Bojana Krišto, tada predsednica FBiH, pomilovala je Vikala, koji nije odslužio nijedan jedini dan svoje kazne.

Nastavak na Southeast European Times...