Izvor: Politika, 10.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prema džepu i afinitetu
Sve bi bilo isto kao lanjske zime, samo što snega nema, pa nema. Ni novog ni lanjskog, naravno. Meteorolozi ga najavljuju, na vidiku je, kažu samo što nije. Na padinama Alpa procvetalo je cveće, a u Sibiru medvedi imaju teškoća sa zimskim snom – sve to zbog zime koja nikako da stigne za šta je, pretpostavlja se, odgovorno globalno otopljavanje. U francuskom Val d′ Izeru i švajcarskom Sent Moricu moraju da odlože trke za Svetski kup, planirane za ovaj i sledeći vikend. Topovi za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << proizvodnju veštačkog snega "lenčare" na zelenim padinama, koje u ovo doba obično služe kao skijaške staze, nanoseći tako milionske gubitke zimskom biznisu.
Srbija nije baš postojbina Stenmarka, jer na skije zna da stane i ostane, prema neoficijelnim statistikama, tek svaki stoti građanin. Ovaj najuspešniji skijaš u istoriji alpskog skijanja otvorio je pre neki dan zimski međunarodni sajam turizma "Ski travel ekspo 2006", koji je održan u Beogradu. Kada je letos bio u Beogradu Karl Luis, stotine dečaka i devojčica se odmah učlanilo u atletske klubove. Sada se, po toj matrici, očekuje da Ingemarov dolazak stvori kod nas skijaški podmladak. Dok ne odrastu, ostale aktivnosti na snegu kao što su sankanje, grudvanje, i "slikanje" nam bolje idu, tako da agregatno stanje vode u obliku belih padavina dobro nam dođe, više za dušu, a manje za zimske sportske aktivnosti. Uostalom, poznati smo po tome da sve radimo u "last minit" varijanti, pa tako, ako i veje i kad veje, mnogima je u drugom planu. Ali zimovanje je ipak mnogo širi pojam od skijanja.
Sve u svemu, pored bugarskih centara Boroveca i Banskog, slovenačke Kranjske gore i Pohorja, bosanske Jahorine, potom austrijskih Bad Klajnkirhajma, Kapruna i Cel am Zea, italijanske Kortine d'Ampeco i Ravaskleta, upućeni smatraju da će ponovo, iako malih kapaciteta, domaća ponuda prevagnuti kod mnogih. Upućeni su oni ljudi koji u turističkim agencijama prodaju aranžmane. Naravno, naše gore biraju se zbog blizine, jeftinijeg putovanja, tradicionalnih druženja ali i iz čiste navike ili nemirenja sa strogim viznim režimom Tradicionalno, naši ljudi na zimovanje kreću tek u januaru (porodično, zbog raspusta), ali i u februaru i martu. Do tada ima vremena da sneg triput padne i okopni, kažu bez panike.
Najbolje se prodaje najskuplje i najluksuznije na Kopaoniku, hoteli "Grand" i "Klub A". U februaru, ali i za vreme zimskog raspusta, cena sedmodnevnog polupansiona u "Grandu" je 34.000 dinara. Ko želi "Klub A", mora da uzme u obzir cenu od 42.500 dinara što je, kažu, sasvim u redu, jer "zna se ko tu dolazi". U troškovni saldo valja uzeti i cenu boravišne takse, zatim ski-pas koji je od 5.000 do 7.000 dinara, pa vanpansionsku kafu i kuvano vino, tako da četvoročlana porodica mora da računa da će joj za nedelju dana na Pančićevoj planini biti potrebno najmanje 2.000 evra.
Zlatar, Zlatibor, Goč i Tara su kudikamo jeftiniji, ali nemaju ono šta Kopaonik nudi.
Bugarska, koja je hit u ski-aranžmanima ove zime (Bansko i Borovec za sedam dana – samo 12.000 dinara) valjda će olakšati najavljeni vizni režim za nas. Tamo sada snega ima u tragovima ali Bugari su optimisti, kao i uvek. Okružen planinom Pirin, Bansko obiluje dugim zimama i kratkim letima. Ski-sezona traje od decembra do aprila. Glavne ski-staze smeštene su 10 km od centra i do njih se dolazi modernom žičarom. Dužina ski-staza je 14 km. Postoje i staze za kros kantri i slalom. Može, ko ima, da odsedne u luksuznom hotelu "Kempinski" za gotovo 700 evra po osobi.
Jahorina je takođe tražena, i to hotel "Bistrica" gde su cene od 230 do 350 evra na bazi sedam polupansiona, mada ima i jeftinijih u drugim hotelima ovog tradicionalnog skijališta. Boravišna taksa je 1,5 evra, a ski-pas oko 70 evra.
Na tromeđi sa Austrijom i Italijom, Kranjska gora je polazna tačka za niz skijališta u blizini. Evropski izgled diktira i evropske cene. Skuplja je od Kopaonika, jeftinija od italijanskih i austrijskih belih staza.
Kortina d`Ampeco, jedan od najpoznatijih centara zimskih sportova na svetu, nalazi se na Dolomitskim planinama. Veliki broj holivudskih filmova je snimljen kod Kortine, a ovde su se održale i Zimske olimpijske igre 1956, kao i brojna svetska prvenstva u zimskim sportovima. Cene – samo za Srbe sa natprosečnim primanjima.
Ravaskleto je glavni centar doline Valkalda, prislonjen uz samu liticu planine na 950 m nadmorske visine. Do ovog skijališta na nadmorskoj visini od 1700 m, putnike vode telekabine sa gondolama za deset osoba i za pet minuta ste na startnoj poziciji.
Austrijski gradić Bad Kleinkirhajm nalazi se na 1087 m nadmorske visine, u podnožju planina Nokberge. Ime je dobio po brojnim termalnim izvorima u dolini, zbog čega je već 1437. godine bilo poznato lekovito kupalište. Kao centar okolnog prostranog skijaškog i rekreativnog područja danas ostvaruje i preko milion noćenja godišnje. U bogatu ponudu zimskih i letnjih aktivnosti uključeni su skijanje, sankanje, snoubording, klizanje, pešačenje, jahanje, streljaštvo, lov, ribolov, golf, tenis, paraglajding... Škole skijanja su mnogobrojne pa i deca od tri do šest godina mogu da uče da skijaju. Za sedam dana treba da se izdvoji najmanje 400 evra po osobi za aranžman, a isto toliko valja da se ponese za ostale troškove.
I Rumuni nam traže vize ali kad se to prebrodi, treba da se zna da je Pojana Brašov najpoznatiji zimski centar Rumunije, 13 km južno od grada Brašov. Nalazi se u podnožju masiva Postvaru, na nadmorskoj visini od 1050 metara, dok su skijaški tereni na nadmorskoj visini od 1800 metara. U Pojani Brašov postoji jedanaest ski-staza, različite težine, sa četiri žičare i sedam ski-liftova. I Sinaja je zimski centar udaljen oko 50 km od Brašova i oko 120 km od Bukurešta. U oba turistička centra je veliki broj hotela sa ponudama za najprobirljivije goste. Uživaćete u nacionalnim restoranima, kafeima, klubovima ili poseti poznatih kazina i luksuznih šoping centara. Svi hoteli u sobama imaju telefon, satelitsku televiziju i lepo uređena kupatila. Cena aranžmana za sedam noćenja po osobi u dvokrevetnim sobama, sa autobuskim prevozom je od 250 evra pa naviše.
Sve ovo dosad važi za one kojima je uživanje na snegu prioritet, a sve ostalo je u drugom planu. Za one koji vole da pobegnu na takozvano letnje zimovanje, u agencijama će im preporučiti Tunis, Egipat, Dubaji, Kubu, Dominikanu...
Đerbu u Tunisu je moguće videti već za 250 evra, ali zato je Punta Kana u Dominikani čitavih 2.000 evra, ali za dve nedelje boravka. Za ovaj raj na zemlji malo je i to. Koga mrzi da se bakće s vizama, avionskim taksama i transferima, naše banje su pravo odredište za zimovanje. Nema skijanja, ali ima uživanja, od Kanjiže na severu, preko Vrnjačke Banje, Sokobanje, pa do Prolomske i Bujanovačke na jugu. Šetnje, termalni izvori, nacionalni specijaliteti, i sve to za malo novaca. Dakle, odluka zavisi i od džepa i od afiniteta.
[objavljeno: ]
