Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Dec.2011, 20:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prekršajni postupci uglavnom za seču šuma

BEOGRAD -

Oko 80 odsto slučajeva koji se pred prekršajnim sudovima u Srbiji vode zbog ugrožavanja životne sredine odnose se na zaštitu šuma i ribljeg fonda, pokazalo je istraživanje prekršaja iz oblasti zaštite životne sredine za 2009. i 2010. godine, koje je predstavljeno danas u Beogradu.

U istraživanju, sprovedenom u 31 od 45 prekršajnih sudova i u saradnji s Misijom OEBS-a u Srbiji, navodi se da je po ostalim ekološkim zakonima bilo mnogo manje prekršajnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << prijava ili ih u pojedinim slučajevima nije ni bilo.

Sudija Višeg prekršajnog suda u Kragujevcu Milanka Dimitrijević navela je da su 2009. i 2010. ovlašćeni inspektori podneli zahteve za pokretanje prekršajnog postupka kojim je obuhvaćeno 6.393 osoba, dodavši da je osuđujuća presuda doneta u 50 odsto slučajeva.

Ona je rekla da je istraživanje pokazalo da su u najvećem broju slučajeva izrečene minimalne novčane kazne, često su bile ublažene ili su izricane opomene za šta, kako je istakla, "nema opravdanja", jer ti prekršaji imaju posledice ne samo za pojedinca, već i za širu zajednicu i mogu trajati godinama.

Najviše prijava, više od 92 odsto, podneto je protiv pojedinaca, a zatvorskih kazni nije bilo, kazala je Dimitrijevićeva.

Predsednik Višeg prekršajnog suda Zoran Pšalić rekao je da su tužioci i sudije spremni da više rade na predmetima koji se odnose na zaštitu životne sredine, jer je ta oblast, kako je dodao, povezana s poljoprivredom i turizmom, bitnim za ekonomski razvoj zemlje.

Zamenik šefa Misije OEBS-a u Srbiji Tomas Mur kazao je da je Srbija učinila značajne korake na polju zaštite životne sredine, usvajanjem seta ekoloških zakona, ali je istakao da je "svaki zakon efikasan samo ako se primenjuje u praksi".

"Zabrinjavajuće je što skoro da i nema slučajeva koji se vode protiv kompanija, ali i to što još nije bilo prekršajnih prijava koje se odnose na pojedine zakone", rekao je Mur.

On je naveo da, "iako je pitanje ilegalnih seča šuma i krivolov važno za zaštitu resursa u Srbiji, ne treba zaboraviti probleme toksičnog otpada i kontinuirano zagađenje reka i vazduha".

Blaga kaznena politika za krivična dela u oblasti ekologije

Kako je ranije danas rečeno, kaznena politika Srbije za krivična dela u oblasti ekologije još uvek je preblaga, a procenat podnetih prijava za ta dela je i dalje zanemarljiv, ocenjeno je u analizi podataka o kazneno-popravnoj zaštiti životne sredine Srbije, koja je predstavljena danas.

"Procesuirana su uglavnom 'tradicionalna' krivična dela protiv životne sredine, kao što su šumska krađa ili neovlašćen lov i ribolov, dok je krivično gonjenje za 'prava' krivična dela u oblasti ekologije zanemarljivo u odnosu na ostala krivična dela", izjavio je predsednik Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije Goran Ilić.

On je na predstavljanju studije, koju je uradilo to udruženje uz pomoć misije OEBS-a u Srbiji i koja se odnosi na 2009. i 2010. godinu, naveo da je u poslednje vreme sve više i krivičnog gonjenja zbog ubijanja i mučenja životinja.

Ilić je kazao da tužilaštva nisu imala priliku da procesuiraju prava krivična dela protiv životne sredine, jer gotovo da nije ni bilo krivičnih prijava.

Problem predstavlja, kako je dodao, nedovoljno poznavanje sistemskih propisa koji prate ekologiju, ali i nekvalitetno veštačenje.

"Zaključak analize jeste da je kaznena politika vezana za krivična dela u ekologiji neadekvatna, jer je preblaga i izvedena na osnovu samo 10 izrečenih zatvorskih kazni od 152 krivične sankcije koje su izrečene 2009. godine u toj oblasti", kazao je Ilić.

Zamenica višeg javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Vranju Danijela Trajković kazala je da u praksi postoji problem kod tumačenja pravnih propisa, ali i nedostatak saradnje između državnih organa nadležnih za životnu sredinu.

Ona je navela da je u istraživanju, u kome je učestvovalo 15 osnovnih javnih tužilaštava i 14 viših javnih tužilaštava iz cele zemlje, utvrđeno da su počinioci krivičnih dela najčešće punoletni muškarci, kao i osobe sa nižim stepenom obrazovanja.

Podnosilac prijava je u najvećem broju slučajeva bila policija, dok je broj prijava inspekcijskih organa i građana bio zanemarljiv.

Trajkovićeva je kazala da je analiza pokazala da su najčešće izricane kazne zatvora u trajanju do šest meseci.

"Prijave za privredni prestupi u oblasti životne sredine u najvećem broju slučajeva su se odnosile na domaća preduzeća", kazala je ona i navela da je 2009. u 54 slučaja utvrđena odgovornost pravnih lica, a u 2010. u 63 slučaja.

Trajkovićeva je rekla da se na osnovu analize može preporučiti dalja obuka javnih tužilaca o sadržini Krivičnog zakona, ali i organizovanje obuka za javne tužioce i veštake.
Pogledaj vesti o: Kragujevac

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...