Izvor: RTS, 22.Avg.2011, 11:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregovori sa MMF-om
Pregovori delegacije Srbije sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda, o aranžmanu iz predostrožnosti, počeli su u Beogradu. Aranžman podrazumeva da, u slučaju nužde, Srbija može da računa na oko milijardu evra od MMF-a.
Zvanični pregovori predstavnika srpskih vlasti i delegacije MMF-a o aranžmanu iz predostrožnosti počeli su održavanjem plenarnog sastanka u Narodnoj banci Srbije.
Na sastanku su učestvovali potpredsednici Vlade Srbije Jovan Krkobabić >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i Božidar Đelić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić, guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić sa saradnicima, državni sekretari u Ministarstvu finansija Dušan Nikezić i Vuk Đoković, predsednik Saveta NBS Boško Živković, šef Misije MMF-a Albert Jeger i stalni predstavnik MMF-a u Beogradu Bogdan Lisovolik.
Kako je najavljeno, delegacija MMF-a bi trebalo da se, u toku dana, sastane i sa premijerom Mirkom Cvetkovićem.
Glavni zadatak delegacije Vlade u naredne dve nedelje biće predstavljanje rešenja kojim se fiskalni deficit može održati u predviđenim okvirima.
Ukoliko s Misijom bude postignut dogovor o ekonomskoj politici, aranžman iz predostrožnosti mogao bi da se primenjuje već od oktobra. On podrazumeva da, u slučaju nužde, Srbija može da računa na oko milijardu evra od MMF-a.
Misija, koju predvodi Albert Jeger boravi u Beogradu od 18. do 30. avgusta, a tokom prošle sedmice predstavnici MMF-a obavili su pripremne razgovore sa srpskim vlastima.
Tokom predstojeće posete misije sa predstavnicima Srbije biće razmotrena najnovija makroekonomska kretanja u zemlji, uticaj aktuelne globalne finansijske krize na srpsku privredu, kao i mere ekonomske politike radi prevazilaženja spoljnih rizika i ublažavanja eventualnih posledica krize, saopštila je NBS.
Posebna pažnja biće usmerena na sprovođenje fiskalne politike u 2011. i 2012. godini, pri čemu je glavni cilj da fiskalni deficit bude u skladu sa usvojenim pravilima fiskalne odgovornosti.
U okviru strukturnih reformi razgovaraće se o javnim preduzećima i reformama u zdravstvu, prosveti i penzionom sistemu, kao i o unapređenju investicione klime.
